Evropska centralna banka (ECB) planira da do 2029. godine uvede digitalni evro, elektronski novac koji bi, navodno bio „besplatan, siguran i čuvao privatnost“. Lepa priča, ali suština je jasna – korak po korak, priprema se kraj gotovine. Dok se Evropljani bore sa inflacijom i rastom cena, ECB baca 1,3 milijarde evra na projekat koji više liči na alat za nadzor nego na „revoluciju u plaćanju“.
Pilot faza najavljena je za 2027. godinu, a 2029. bi digitalni evro mogao postati stvarnost. I naravno, iz Frankfurta stiže poznata pesma, „keš neće biti ukinut“. To isto su govorili i kad su kartice i onlajn plaćanja počela da preuzimaju sve. A danas? Sve manje mesta gde je papir dobrodošao.
Cilj je, kažu, da se Evropa oslobodi zavisnosti od američkih sistema kao što su Paypal, Mastercard i Visa. Ali iza te priče o „nezavisnosti“ krije se nešto drugo, potpuna zavisnost od centralne institucije koja vidi svaku transakciju, svaku kupovinu, svaku naviku.
Digitalni evro nije tehnološki napredak, već način da se ukine sloboda koja dolazi sa gotovinom. Novac koji ne možeš držati u ruci lako može postati novac koji ti mogu, isključiti. Evropi možda trebaju inovacije, ali ne one koje pretvaraju građane u podatke, a život u izveštaj.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Digitalni evro možda je korak ka modernizaciji, ali i opasan eksperiment koji otvara vrata potpunom nadzoru nad svakom transakcijom. Ako se već ulažu milijarde, možda bi bilo pametnije da se taj novac usmeri u realnu ekonomiju – da građani osete sigurnost u stvarnom, a ne digitalnom životu.
Piše: Stefan Bogdanović
