Na božićnoj pijaci „Polarzauber“ u glavnoj železničkoj stanici u Cirihu, koji počinje 20. novembra, uvodi se pravilo koje više liči na eksperiment nego na praznično okupljanje: zabrana gotovine. Ne ograničenje — potpuna zabrana. Kartica ili telefon, ništa drugo. A oni koji prekrše pravilo? Kazna od 500 franaka (oko 540 evra) i momentalno uklanjanje sa vašara.
Na prvi pogled deluje kao „modernizacija“, ali u praksi izgleda kao uvod u finansijski režim nadzora. Prodavci upozoravaju da će izgubiti prihode, posetioci negoduju, ali organizatori ostaju hladni. Razlog je jednostavan — svaki franak prolazi kroz sistem koji oni u potpunosti kontrolišu. Elektronsko plaćanje znači da nema prostora za fleksibilnost, dogovor ili privatnu transakciju.
Priča o „bezbednosti“ zvuči kao površna paravan-fraza. Da je cilj sigurnost, onda bi se pojačalo fizičko obezbeđenje. Ovde se udarac zadaje samo jednoj strani, prodavcima i posetiocima. Organizatori ostaju potpuno van svake kontrole, dok oni sve nadgledaju.
Trend se širi. I Bern, i Lucern, kao i drugi vašari u Ciriškom kantonu, prelaze na isti model. Tradicionalni božićni štandovi postaju test-platforma za digitalnu poslušnost, gde se proverava koliko se daleko može ići u ukidanju slobode plaćanja bez ozbiljnih posledica.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Najopasniji deo je to što se sve predstavlja kao „napredak“. Danas je to vašar, sutra festival, prekosutra pijaca — a posle? Možda jednog dana neće biti moguće kupiti ni običan sendvič bez elektronskog identiteta. Ovako počinje, neprimetno, pod izgovorom modernosti. Najjednostavniji i najglasniji čin protesta je: ne ići tamo. Jer kada se gotovina uklanja bez pitanja, sledeće može biti sloboda.
Piše: Stefan Bogdanović
