Rumunija se suočava sa jednom od najgorih demografskih kriza u Evropi. Prema zvaničnim podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS) za 2024. godinu, populacija ove zemlje brzo opada već decenijama zbog ekstremno niskog nataliteta, starenja stanovništva i masovne emigracije mladih koja je pokrenuta ulaskom Rumunije u Evropsku uniju. Po ulasku, odmah počinje i demografski sunovrat Rumuna.
U protekloj godini, kako saopštava ,,INS“, rođeno je svega 143.637 dece, najmanje u poslednjih sto godina. Stopa nataliteta pala je na alarmantnih 7,5 promila. Istovremeno je umrlo 244.575 osoba, sa stopom mortaliteta od 12,9 promila. Prirodni priraštaj iznosi minus 5,4 na hiljadu stanovnika, odnosno gubitak od tačno 100.938 duša samo od rađanja i smrti. Sa sadašnjih oko 19,056 miliona stanovnika, procene ,,INS-a“ za 2026. godinu predviđaju dalji pad ispod 18,8 miliona.
Totalna stopa fertiliteta (TFR) spustila se na kritičnih 1,39 deteta po ženi, daleko ispod zamenske granice od 2,1. Preko 20% Rumuna starije je od 65 godina, što ubrzava starenje nacije i dovodi u pitanje održivost penzijskog i zdravstvenog sistema. Očekivani životni vek iznosi oko 76,6 godina.
Podaci ,,INS-a” pokazuju strmoglavi pad: od 182.890 rođenih 2022. godine broj se srozao na 160.078 u 2023. godini, da bi 2024. godine dostigao istorijski minimum. Slična sudbina zadesila je i druge države Istočne Evrope koje su, prihvatile zapadne liberalne modele i otvorile vrata masovnoj emigraciji radne snage.
U Bukureštu i drugim rumunskim gradovima sve je manje dečjih glasova, dok se sela prazne. Mladi Rumuni masovno odlaze u bogatije zemlje Zapada, ostavljajući za sobom prazne varošice i sela. Dok Brisel forsira svoje agende, od zelene politike do multikulturalizma, tradicionalne porodične vrednosti i rađanje u Istočnoj Evropi su na udaru.
Bez odlučne politike podrške porodici, većih podsticaja za rađanje i mera za povratak iseljenika, demografski kolaps Rumunije postaće nezaustavljiv. Ovo je jasno upozorenje svim zemljama Evrope, opstanak naroda zavisi od očuvanja tradicionalnih vrednosti, a ne od briselskih eksperimenata.
Za razliku od Rumunije, Srbija beleži rast nataliteta koji je viši za skoro 1,7 promila, Srbija ima značajno više rođenih na 1.000 stanovnika. Porast stope fertiliteta je za 0,25 viši. Ovo je najvažniji indikator dugoročne održivosti stanovništva. Srbija se ističe višim natalitetom i fertilitetom u odnosu na Rumuniju, što je pozitivan pomak u odnosu na većinu zemalja Istočne Evrope. Glavni indikatori koji prave razliku su subvencije države Srbije za podsticaj nataliteta, otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta uz povećanje plata i penzija. Što opredeljuje Srbe da ostaju u Srbiji, da zasnuju život u svojoj zemlji i da obnavljaju svoju dedovinu.
Piše: Stefan Stojanović
