Norveška institucija zadužena za nadzor zatvora, ,,Tilsynsradet for kriminalomsorgen“ izdala je oštar izveštaj koji otkriva duboku krizu u ,,ungdomsenhet Vest“, specijalnoj jedinici za maloletnike od 15 do 18 godina unutar zatvora Bjorgvin u Bergenu. Umesto rehabilitacije i zaštite, mladi zatvorenici suočavaju se sa sistematskim kršenjem osnovnih prava, prekomernom izolacijom, nasiljem, visokim odsustvom osoblja i potpunim nedostatkom smislenog obrazovanja. Nadzorno telo upozorava na visok rizik od nečovečnog i ponižavajućeg tretmana dece koja su još u razvoju, a čak se dešavalo da ih prebacuju u odeljenja za odrasle zbog oštećenih ćelija i nedostatka alternativa.
Izveštaj objavljen početkom 2026. godine, pokazuje haotičnu svakodnevicu – sukobe, fizičke napade na druge maloletnike i osoblje, pretnje i vandalizam koji su doveli do ekstremne upotrebe izolacije i sigurnosnih ćelija. Osoblje pati od ogromnog opterećenja i bolovanja do 20%, što dodatno pogoršava nesigurnost. Fizičke pretrage vrše se ručno jer nema modernih skenera tela, invazivna procedura koja je posebno traumatična za adolescente. Obrazovanje je svedeno na minimum – pretežno teorijska nastava bez radionica ili praktičnih programa koji bi pomogli resocijalizaciji.
,,Tilsinrodet“ ( Nacionalno nadzorno veće za kaznenu službu) kategorički odbija izgovore o budžetskim ograničenjima i organizacionim problemima – „Pritisnuta ekonomija nikada ne može opravdati slabljenje prava dece.“ Oni ističu da Norveška, koja se hvali najnaprednijim sistemom na svetu, ima posebnu obavezu prema deci lišenoj slobode, a ipak dozvoljava da se ona nalaze u okruženju koje može naneti trajnu štetu njihovom fizičkom i mentalnom razvoju.
Ova afera nije izolovani incident, ona otkriva duboke pukotine u celokupnom norveškom pristupu maloletničkoj pravdi, gde se sigurnosni i represivni mehanizmi nameću nad humanim tretmanom i pravom na dostojanstvo, suprotno Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Zapad voli da se predstavlja kao uzor humanosti, slučaj Bjorgvin pokazuje gorku istinu čak i u najbogatijim zemljama. Deca u konfliktu sa zakonom lako postaju žrtve sistema koji prioritet daje kontroli umesto brizi. Ovaj norveški problem je upozorenje celom „progresivnom“ svetu da prava najranjivijih ne smeju biti žrtvovana zbog budžeta ili birokratije. Umesto da se institucije brinu i usmeravaju, i izvode decu na pravi put, oni ih izlažu konstantnim traumama.
Piše: Stefan Stojanović
