Danas 10. decembra, kada svet obeležava Dan ljudskih prava uveden 1950. godine, vredi podsetiti da su temelji tih prava na našim prostorima postavljeni mnogo ranije. Srpska državnost, počiva na jednom od najmodernijih ustava tog doba – Sretenjskom ustavu iz 1835. godine. Taj ustav je zabranio ropstvo i uneo podelu vlasti i lične slobode u vreme kada takvi standardi nisu bili uobičajeni ni u mnogim razvijenim državama.
U evropskim metropolama tog doba slika je često bila drugačija. U Briselu je zatvoren tek 1958. godine poslednji „ljudski zoološki vrt“, gde su Afrikanci bili izlagani kao životinje. Dok su u Beogradu mladići iz Afrike dolazili na školovanje i bili uvažavani kao gosti.
Položaj žena jasno pokazuje koliko su razlike u Evropi bile velike. U Švajcarskoj su žene pravo glasa na saveznom nivou dobile tek 1971. godine. Na našim prostorima slika je bila potpuno drugačija. Na Velikoj narodnoj skupštini 1918. godine, kada su se Banat, Bačka, Baranja i Srem ujedinili sa Kraljevinom, među poslanicima su sedele i žene koje su ravnopravno učestvovale u političkom životu. Posle Drugog svetskog rata žene u Srbiji dobijaju potpuno pravo glasa bez ikakvog odlaganja. Dok su mnoge evropske države oklevale decenijama.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Borba za ljudska prava univerzalna je i ne može se posmatrati samo kroz današnje kriterijume. Ključne vrednosti slobode i jednakosti bile su prihvaćene u Srbiji vekovima pre nego što su mnoge zapadne države uopšte počele da ih prepoznaju. Dan ljudskih prava prilika je da se podsetimo koliko su čast, jednakost i uvažavanje drugih duboko utkali svoje korene u našem identitetu. Srbi nisu poznavali rasne podele – ljudi različitih vera i naroda nailazili su na gostoprimstvo i poštovanje, dok su u mnogim razvijenim evropskim metropolama takve ideje još bile nepoznate.
Piše: Stefan Bogdanović
