Tokom Prvog srpskog ustanka, od 1804. do 1813. u trenutku kada se srpska vlast institucionalno učvršćivala, doneta je odluka koja je trajno oblikovala upravljanje u Srbiji.
Na zasedanju Skupštine svih narodnih starešina u Beogradu, na današnji dan 11. januara 1811. godine, reorganizovan je „Praviteljstvujušči sovjet“ i uvedeno šest „popečiteljstava“, prvih resora sa jasno podeljenim nadležnostima. Za popečitelja (ministra) prosvete izabran je Dositej Obradović, tada rektor Velike škole i najugledniji prosvetitelj među Srbima.
Njegov izbor predstavljao je jasan signal da obrazovanje dobija centralno mesto u izgradnji države. Dositej je u Srbiju stigao 1807. godine, u vreme kada je vlast tražila ljude sa znanjem i evropskim iskustvom. Ubrzo postaje član Sovjeta i jedan od ključnih savetnika u pitanjima kulture i školstva. Otvaranjem Velike škole u Beogradu 1808. godine postavljeni su temelji visokog obrazovanja.
Rođen je 1739. godine u Čakovu, na prostoru današnje Rumunije, kao Dimitrije Obradović. Obrazovni put započinje u manastiru Hopovo na Fruškoj gori, gde dobija ime Dositej, a potom ga nastavlja kroz dugogodišnja putovanja Balkanom, Grčkom i evropskim centrima, tokom kojih usvaja jezike, filozofiju i prirodne nauke.
Književni rad započinje u Lajpcigu 1783. godine, pišući na narodnom jeziku. Delima „Život i priključenija“, „Pismo Haralampiju“ i „Sovjeti zdravago razuma“ snažno utiče na modernizaciju kulture i školstva. Kao prvi ministar prosvete, te ideje uvodi u institucionalni okvir. Preminuo je u martu 1811. godine, svega nekoliko meseci po stupanju na dužnost, ali je njegov uticaj ostao trajan kroz obrazovni sistem i kulturno nasleđe Srbije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Autentična sloboda ne zavisi od okolnosti, već od kritičke svesti. Kako je pisao Dositej Obradović, „razum je dar božji, najdragoceniji poklad koji čovek na zemlji ima“. Taj dar nije ukras, već alat kojim se borimo protiv predrasuda i biramo put zasnovan na činjenicama i etici.
Piše: Stefan Bogdanović
