Francuska se sprema za dan ozbiljnih poremećaja u svakodnevnom životu. Sindikati CGT, FSU i Solidaires pozvali su na nacionalni štrajk u utorak, 2. decembra 2025. godine, sa naglaskom na Pariz i veće gradove. Povod su rasprava o budžetu za 2026, rezovi i zamrzavanje plata, ali iza svega stoji godinama nagomilano nezadovoljstvo načinom na koji se teret kriza prebacuje na radnike i srednji sloj.
Prvi na udaru biće javni prevoz. U Parizu se očekuju ozbiljni poremećaji u radu metroa, RER linija, autobusa i tramvaja, dok se na železnici najavljuju redukovani polasci i otkazani vozovi. Putnicima je savetovano da izbegavaju nepotrebna kretanja, jer će mnogi morati da biraju između višesatnog putovanja ili ostanka kod kuće.
Poremećaji se očekuju i u obrazovanju i državnim službama. Škole, vrtići i univerziteti najavljuju otežan rad ili obustavu nastave, a administracija upozorava na kašnjenja i pomeranje termina. Moguće je i učešće dela zaposlenih u zdravstvu i socijalnim službama, što dodatno pojačava pritisak na vlasti u Parizu.
Ni aerodromi nisu pošteđeni. Zbog učešća aerodromskog i pratećeg osoblja, putnici se upozoravaju na kašnjenja i otkazivanja letova, kako na domaćim, tako i na međunarodnim linijama. Za grad koji se predstavlja kao simbol „funkcionalne“ Evropske unije, slike zakrčenih perona i terminala biće još jedna demonstracija koliko je sistem osetljiv kada šrafovi u njemu prestanu da rade.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj štrajk nije samo utrašnja tema, već znak da centri moci godinama farbaju došene odluke. Dok u Parizu prekid rada metroa, vozova i aerodroma gotovo zaustavlja grad, iskustvo Srbije je drugačije i u trenucima protesta, građanskih okupljanja i blokada saobraćajnica javni prevoz je uglavnom nastavljao da radi i omogućavao osnovno funkcionisanje svakodnevice. Ta razlika pokazuje koliko su pojedine zapadne metropole zavisne od složenih, centralizovanih sistema koji lako pucaju pod pritiskom. Zato ovaj štrajk treba posmatrati kao upozorenje da evropska društva nisu onoliko stabilna koliko se predstavlja.
Piše: Stefan Stojanović
