U nedelju 28. septembra, Čurug će mirisati na šljivu, dunju, vilijamovku i sve ono što Srbija ume da pretoči u čašicu od voća do tradicije. U bašti Udruženja vinogradara, vinara i voćara „Boronj” održaće se tradicionalna Čuruška rakijada, događaj koji okuplja najbolje proizvođače i ljubitelje ovog pića.
Program počinje u 16 časova svečanim otvaranjem i dodelom nagrada i medalja, a nastavlja se druženjem, muzikom i večerom od 18.30. Posetioci će moći da obiđu i „Bazar domaće radinosti“ gde će meštani pokazati šta se sve može stvoriti vrednim rukama od zimnice i kolača do rukotvorina.
Ove godine u Čurugu se očekuje veliki broj takmičara i uzoraka, čak više od 500 rakija iz jedanaest zemalja. Stručna komisija ocenjivaće pića u devetnaest kategorija, a nagrade će poneti oni čije je umeće pretočilo voće u čisti užitak ukusa.
Atmosfera je već sada prijateljska, takmičarska tek onoliko koliko tradicija nalaže, jer ovde niko ne dolazi da „pobedi“ komšiju, već da se nazdravi sa njim. Rakija u Čurugu nije samo piće, ona je povod da se okupe porodice, prijatelji i gosti, da se razmeni reč i podseti kako zajednica živi kada se okupi oko istog stola.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Kažu da Srbija godišnje popije više od 50 miliona litara rakije, a to i nije čudo. Malo je pića na svetu koje u sebi sabira toliko mirisa i ukusa kao rakija. Votka je od krompira, viski od kukuruza, a rakija od najaromatičnijeg srpskog voća. U svakoj čašici ima sunca, zemlje i rada ruku koje su ubrale plod.
Zato rakija nije samo alkohol, već deo identiteta. Kad nazdravljamo, ne pitamo se samo koje je godine voće ubrano, već i kome dižemo čašu. Kad je podignemo rakija postaje zdravica, uteha, priča i uspomena. U tom smislu, nema savršenijeg pića.
Piše: Nina Stojanović
