U bogatoj riznici pravoslavne duhovnosti posebno mesto zauzima Muromska ikona Majke Božije, čudotvorni obraz koji je vekovima bio izvor vere, utehe i duhovne snage za hrišćanski narod, svedočeći o sili molitve i neprekidnoj zaštiti Presvete Bogorodice.
Ova sveta ikona doneta je iz Kijeva početkom 12. veka, kada ju je u Murom uneo sveti knez Konstantin. U vremenu kada su tamošnji stanovnici još bili u neznaboštvu, knez je, suočen sa pobunom i pretnjom smrti, izašao pred narod noseći upravo ovu ikonu. Pred tim prizorom, kako beleži predanje, srca su se promenila, ljudi su odbacili staru veru i zatražili krštenje. Tako je Muromska ikona postala simbol preobražaja i pobede vere nad strahom.
Kroz vekove, ikona je bila svedok mnogih iskušenja. U 13. veku, kada je narod, zaslepljen klevetama, ustao protiv svog episkopa Vasilija Rjazanskog, svetitelj je potražio utočište u molitvi pred ovom ikonom. Verujući u pomoć Bogorodice, krenuo je putem koji se graničio sa čudom, ploveći rekom na sopstvenoj mantiji, nošen snagom vere. Njegovo izbavljenje dodatno je učvrstilo veru naroda u čudotvornu moć ovog svetog lika.
Ikona je kasnije preneta u Rjazanj, gde je vekovima poštovana kao velika svetinja, sve dok u burnim vremenima 20. veka nije nestala bez traga. Ipak, pobožni narod sačuvao je njeno nasleđe kroz verne kopije i predanje koje se prenosi do danas.
Na ovoj ikoni Bogomajka drži Bogomladenca u naručju, dok On u ruci nosi svitak – simbol zakona i božanske mudrosti. Taj prizor nije samo umetnički motiv, već duboka poruka: u naručju Majke nalazi se izvor spasenja i istine.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Pred Muromskom ikonom vernici se mole za milost, razum, veru i zaštitu, kako ličnu tako i zajedničku. Njena priča ostaje svedočanstvo da u teškim vremenima narod ne ostaje bez nade, jer vera, kada je iskrena, uvek pronalazi put.
Piše: Stefan Stojanović
