U Loznici je otvoren 92. Vukov sabor, najstarija kulturna manifestacija posvećena jeziku i delu Vuka Karadžića. Ovogodišnji program obeležila je najava novih mera za očuvanje ćirilice, simbola srpskog identiteta i kulturnog nasleđa.
Prema saopštenju Ministarstva kulture, predviđeni su podsticaji za izdavače na ćirilici, povoljnija poreska politika i niže takse na lokalnom i državnom nivou, kao i jačanje uloge ćirilice u medijima sa nacionalnom frekvencijom. Cilj je da ćirilica dobije zasluženo mesto u javnom prostoru i da se podstakne njena upotreba u svakodnevnom životu.
Poslednjih godina sprovedene su i druge mere: otkup knjiga isključivo na ćirilici za javne biblioteke, razvoj savremenih ćiriličnih fontova i nabavka dvoazbučnih tastatura za državne institucije. Poseban značaj imalo je osnivanje Muzeja ćirilice u Bajinoj Bašti, na Dan slovenske pismenosti – 24. maja. Muzej je osmišljen kao centar koji čuva, ali i modernizuje i promoviše pismo, povezujući tradiciju i savremeno doba.
Vukov sabor i dalje ostaje centralno mesto na kojem se podseća da je pismo više od tehničkog sredstva, ono je temelj identiteta. Okupljajući književnike, naučnike, umetnike i publiku, sabor potvrđuje svoju misiju čuvara jezika i kulture.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Zaštita ćirilice je pitanje nacionalnog dostojanstva i kulturne sigurnosti. Srbija kroz Vukov sabor, Muzej ćirilice i podsticaje za izdavače pokazuje da ume da čuva svoje vrednosti i da ih predstavi kao deo modernog kulturnog života. Ćirilica je naše zajedničko nasleđe, ali i obaveza prema budućim generacijama.
Piše: Nina Stojanović
