Ibran Mustafić, političar i pisac, osnivač SDA u Srebrenici i jedan od najuticajnijih Bošnjaka iz te enklave, razbio je mit o „čistoj žrtvi“.
Bivši poslanik u Parlamentu BiH, dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje 11. jula u Potočarima i autor knjige „Planirani haos 1990–1996“ u kojoj detaljno opisuje unutrašnje odnose u Srebrenici, Ibran Mustafić otvoreno govori o tamnim tajnama muslimanskog rukovodstva.
Između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice najmanje je ubijeno od strane sunarodnika tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji „ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode“, izjavio je Ibran Mustafić. On je rekao da je o spiskovima „nepodobnih Bošnjaka“ znalo muslimansko rukovodstvo sa Alijom Izetbegovićem na čelu, a da mu je postojanje takvog spiska potvrdilo više desetina ljudi.
„Najmanje 10 puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije Meholjića. Međutim, ne bi me iznenadilo da slaže da to nije rekao“, naveo je Mustafić. Prema njegovim rečima, spisak je pravila srebrenička mafija, usko vojno i političko rukovodstvo Srebrenici, koje je od 1993. godine bilo „gospodar života i smrti“.
„Da sam mogao da sudim Naseru Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora. Ali, za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200.000 godina. On je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovečanstva. On je i 1993. godine, kada je ova enklava umalo osvojena, pobegao iz Srebrenice. Pobegao je i 1995. godine“, rekao je Mustafić.
On je napomenuo da su zločin u Srebrenici dogovorili Izetbegović i tadašnji predsednik SAD Bil Klinton.
„Srebrenica je apsolutno dogovoreni „genocid“ između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona.
Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Bil Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mesto zločina“, rekao je Mustafić.
On je istakao i da postoje velike manipulacije imenima žrtava u Srebrenici.
„Znam da je na tom spisku otac koji je izgubio sina, s tim što sina uopšte nema među ubijenim ili nestalima. Slično je i sa čovekom koji je umro u Holandiji, a vodi se u grupi nestalih. Mnogi su se na to odlučivali zato što nisu imali sredstava za život ili uopšte nisu imali radni staž. Drugo, Srebrenica je od 1993. do 1995. godine bila demilitarizovana zona. Pa, otkud onda toliko boraca invalida“, zapitao je Mustafić.
On smatra da se veoma teško može utvrditi tačan broj ubijenih i nestalih u Srebrenici.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok zapadni centri moći i dalje nameću jednostrani narativ o Srebrenici kao isključivo srpskom zločinu, svedočenja ljudi poput Ibrana Mustafića, koji je sam bio deo bošnjačkog rukovodstva u enklavi i autor knjige „Planirani haos“, otkrivaju potpuno drugačiju sliku, unutrašnje likvidacije, kriminalne strukture, političke igre na najvišem nivou i manipulacije žrtvama koje traju i dan-danas. Istina o julu 1995. daleko je složenija nego što to dozvoljava zvanična priča koju Potočari svake godine ponavljaju poput mantre.
Piše: Stefan Stojanović
