Tridesetrogodišnja Ivon, majka devetogodišnjeg dečaka, nalazi se u terminalnoj fazi malignog tumora na mozgu i prima palijativnu negu, ali joj Austrijski zavod za penzijsko osiguranje (PVA) ipak ne priznaje trajnu nesposobnost za rad. Uprkos teškim fizičkim, kognitivnim i psihološkim ograničenjima, zbog kojih joj je potrebna pomoć čak i za oblačenje, kuvanje i ličnu higijenu, zavod zahteva od nje da redovno dostavlja liste za bolovanje i smatra je sposobnom za rad, prenosi austrijski portal „Heute“.
Kako izveštava „Heute“, Ivon je dijagnozu izuzetno agresivnog i brzo rastućeg tumora na mozgu dobila 13. marta 2020. godine putem imejla. Od tada je prošla kroz višestruke operacije na glavi, samo prošle godine čak četiri, kao i kroz više ciklusa hemoterapije. Lekari joj životni vek mere mesecima, a bolest je toliko napredovala da je sada u palijativnoj nezi.
Uprkos svemu tome, Austrijski zavod za penzije uporno ponavlja da je ona radno sposobna. Mlada majka je prinuđena da se bori na dva fronta – sa opakom bolešću koja joj uzima snagu i sa birokratijom koja ignoriše njeno stvarno stanje.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj slučaj na žalost, nije samo austrijska priča – on je bolan podsetnik koliko birokratski aparati ponekad uopšte nisu merilo realnosti. Kada jedna majka u završnoj fazi raka mora da dokazuje da umire, a sistem od nje traži „potvrde da nije sposobna za rad“, to više nije administrativna procedura, nego čin nehumanosti. Redakcija portala Srpski Ugao smatra da nijedan papir, nijedna kategorija niti procena ne smeju biti važniji od elementarnog dostojanstva čoveka koji se bori za svaki dan života pored svog deteta. Nadamo se da će javni pritisak naterati Austrijski zavod za penzije da konačno pokaže saosećanje koje bi u ovakvim situacijama moralo biti samo po sebi razumljivo.
Piše: Nina Stojanović
