Dok Austrijanci svakog meseca gledaju sve veće račune za struju, sami operateri njihove prenosne mreže otvoreno priznaju da građani ove zemlje godišnje preplaćuju gotovo milijardu evra zbog pritisaka na mrežu i nesposobnosti vlasti da problem reše. Kako prenosi oe24.at, pozivajući se na intervju sa članovima uprave „Austrian Power Grid“ (APG), Gerhardom Kristinerom i Markusom Kargerom, taj ogroman trošak nastaje zbog tri velika problema. Oko 600 miliona evra gubitka, jer jeftina nemačka struja ne može da uđe u Austriju zbog slabih veza, oko 100 miliona evra za prinudno uključivanje starih gasnih elektrana i još oko 200 miliona evra subvencija u periodima negativnih cena struje. Sve to na kraju plaćaju građani potrošači, dok se političari i dalje kriju iza „zelene“ retorike.
Prema rečima tehničkog direktora „APG-a“, Gerharda Kristinera, Austrija je tokom 2025. godine bila praktično odsečena od evropskog tržišta struje više od 7.000 sati, jer kapaciteti za uvoz nisu dovoljni. Razlika u ceni između Nemačke i Austrije dostizala je devet evra po megavat-satu, a na godišnju potrošnju od 70 teravat-sati to znači više od 600 miliona evra čistog bacanja novca građana. Jeftina struja iz susedstva stoji „na granici“, ali ne može da prođe, jer vlasti godinama odobravaju infrastrukturne projekte presporo i bez stvarnog učinka.
Situaciju dodatno otežava činjenica da „APG“ svake godine mora da troši oko 100 miliona evra na takozvano prinudno uključivanje starih gasnih termoelektrana, kako bi se zakrpila uska grla u nacionalnoj mreži. Većina tih postrojenja već je u poslednjoj trećini svog radnog veka i moći će da traje još najviše desetak godina, a finansijski direktor Markus Karger otvoreno poručuje da je to „nepopularna tema u politici, ali bez gasnih elektrana ne ide“. Istovremeno, na istoku Austrije nalazi se više od 80% ukupno instaliranih 14,5 gigavata solarnih i vetro kapaciteta, pa leti nastaju viškovi koje mreža ne može ni da primi ni da izveze. Tada se pojavljuju negativne cene struje, a uprkos tome isplaćuju se subvencije od oko 200 miliona evra. Kristiner takvu situaciju direktno opisuje kao „ekonomski apsurd“ i „nefikasnost koja skupo košta“.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovo je klasičan primer kako uređena i navodno „zelena“ Austrija u praksi funkcioniše – sa beskrajnom birokratijom koja blokira ozbiljne infrastrukturne projekte, sa politikom koja izbegava „nepopularne“ teme i sa ideološkim prioritetima koji građane koštaju milijarde. Umesto da brzo prošire mrežu i omoguće jeftiniju struju, austrijski zvaničnici biraju da nastave sa iluzijama, a račun prebacuju na obične ljude. Evropski „uzor“ tako ponovo pokazuje da dobra namera bez hrabrosti i efikasnosti na kraju najskuplje košta upravo građane.
Piše: Nina Stojanović
