У централним деловима Беча, укључујући чувени Мариахилфер улицу и зону око Технолошког универзитета, у петак се догодио неочекивани тотални прекид електричне енергије. Према званичним подацима оператера „Wien Energie“, до прекида је дошло услед квара на трансформаторској станици, а више од 40.000 домаћинстава и институција остало је без електричне енергије.
Мрак је трајао више од четири сата, уз делимично обнављање снабдевања до вечери. Бечка полиција и ватрогасци добили су стотине пријава заглављених особа у лифтовима, а поједине болнице и јавни превоз радили су на режиму минималне енергије.
Да ли је у питању саботажа или рестрикција?
Иако надлежни наводе да је реч о „техничком инциденту“, бројни аустријски стручњаци и грађани на друштвеним мрежама постављају логично питање: да ли је ово заиста случајност, или је реч о прикривеној рестрикцији у циљу уштеде енергије у доба све тежих геополитичких притисака?
Подсетимо, Аустрија велики део електричне енергије производи из хидроелектрана, али је у великој мери зависна од увоза гаса, нарочито након увођења рестрикција увоза из Русије. У последње две године, Аустријске електране често балансирају између домашње производње и нестабилног увоза из Немачке, Словачке и Чешке, што отвара простор за енергетске манипулације.
Београд: Град светлости на Балкану
За разлику од Беча, Београд није забележио ниједан озбиљан нестанак струје у последњих неколико година. Захваљујући домаћим производним капацитетима, систем ЕПС-а одолева свим спољним и унутрашњим изазовима. Велике термоелектране „Никола Тесла“, хидроелектране на Дрини и Ђердапу, као и обновљиви извори, обезбеђују стабилно и безбедно снабдевање становништва и индустрије.
Подсећање: Велики мрак у Шпанији
Сличан сценарио догодио се и у Шпанији 2021. године, када је због квара на далеководу дошло до масовног нестанка струје у више од две милионе домаћинстава. И тада се постављало питање: да ли су европски енергетски системи уопште отпорни на нове геополитичке и климатске ризике?



















