Ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, na Badnje veče u utorak 6. januara 2026. godine, tradicionalno je zapaljen badnjak u prisustvu velikog broja vernika, među kojima je bilo mnogo roditelja sa decom. Posle osvećenja badnjaka usledilo je praznično bdenije, dok je najavljeno da će proslava Božića u Hramu Svetog Save, kao i u drugim većim crkvama, početi ponoćnom liturgijom.
Paljenje badnjaka, kao jedan od najupečatljivijih obreda uoči Božića, okuplja vernike ispred hramova širom zemlje, ali i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, gde se ovaj običaj takođe neguje. Badnje veče, kao poslednje veče Božićnog posta, u narodu se doživljava i kao porodični praznik – dan kada se dom sabira oko posne trpeze i u tišini iščekuje praznik Rođenja Hristovog.
U pravoslavnim hramovima na Badnji dan služi se liturgija, a u večernjim časovima i večernja služba sa osvećenjem i paljenjem badnjaka. Badnjak je po pravilu hrastovo drvo za koje su Srbi verovali da je sveto i pre prelaska na hrišćanstvo, paljenje badnjaka je duboko ukorenjeno u našoj tradiciji, a danas nosi simboliku drveta koje su pastiri doneli, a pravedni Josif založio kako bi zagrejao hladnu pećinu u kojoj se Hristos rodio, kao i nagoveštaj drveta Krsta Hristovog.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Paljenje badnjaka je čin očuvanja vere Hristove – običaj koji čuvamo od davnina, prenoseći ga sa kolena na koleno, da bi i deca razumela da praznik počinje sabranjem, molitvom i zajedništvom.
Piše: Nina Stojanović
