Austrijske vlasti od aprila 2026. godine dodatno pooštravaju pravila za kurseve nemačkog jezika namenjene tražiocima azila i osobama pod supsidijarnom zaštitom. Kako prenosi „Der Standard“, kursevi postaju još više obavezujući uz domaće zadatke, strožu kontrolu napretka, čuvanje dece i sankcije za one koji ne ispunjavaju obaveze, uključujući isključenje sa kursa i moguće umanjenje socijalnih davanja. Savezna ministarka za integraciju Klaudija Bauer (ÖVP) predstavila je reformu zajedno sa Austrijskim fondom za integraciju (ÖIF), čime je ujedno potvrđeno da dosadašnje mere nisu dale očekivane rezultate, pošto je prošle godine zabeleženo oko 10.000 neopravdanih prekida kurseva.
Kako izveštavaju „Der Standard“, „Heute.at“ i „Weekend.at“, reforma donosi pet ključnih novina. Obavezne domaće zadatke čije će izvršavanje biti evidentirano i uticati na procenu polaznika, posebne prostore za učenje za one koji kod kuće nemaju uslove, fleksibilnije termine nastave van udarnih sati i onlajn opcije, učenje austrijskih dijalekata od nivoa B1 radi lakše svakodnevne komunikacije, kao i program čuvanja dece sa jezičkom podrškom i osnovnom digitalnom obukom. Bauer je poručila da integracija nije stvar izbora, već obaveza, naglasivši da će oni koji ignorišu pravila snositi posledice, jer „ÖIF“ svakodnevno dostavlja podatke o prisustvu i izvršavanju zadataka nadležnim službama za socijalna davanja.
Ova reforma dolazi u trenutku kada je austrijski sistem integracije i socijalne zaštite pod velikim pritiskom posle višegodišnjih migracionih talasa. Iako su zahtevi za azil 2025. godine pali za 36% na 16.284 prijave, što je najmanje od 2020. godine, u januaru 2026. zabeležen je dodatni pad od 51% u odnosu na isti period prethodne godine, kako prenose austrijski mediji – problemi u samom sistemu nisu nestali. Prošle godine evidentirano je i rekordnih 14.156 deportacija, ali vlasti očigledno procenjuju da veliki broj ljudi koji su već u zemlji i dalje ne pokazuje dovoljan napredak u učenju jezika i uključivanju u društvo.
Ministarka Bauer zato traži jedinstvene sankcije na nivou cele Austrije, umesto sadašnje prakse u kojoj savezne pokrajine imaju široku diskreciju. Prema njenom stavu, sistem obaveza mora biti jasan i dosledan, kako bi integracija imala stvarnu težinu, a ne ostala samo formalna ponuda bez posledica za one koji je odbijaju. Budžet za kurseve ostaje na oko 86 miliona evra za 2025. i 2026. godinu, uz oko 13.000 polaznika i 1.000 kurseva, dok prvih 40 kurseva po novom modelu počinje početkom aprila.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova reforma pokazuje da austrijske vlasti više ne kriju razmere problema u sistemu integracije. Kada država poseže za strožim pravilima, domaćim zadacima i sankcijama, to je jasan signal da dosadašnji pristup nije dao rezultate. Mnogi naši ljudi koji su se u Austriji uklapali radom, disciplinom i učenjem jezika dobro znaju da bez jezika nema ni posla, ni reda, ni stvarne integracije. Zato strože mere mogu da budu korisne za one koji zaista žele da se uključe, ali istovremeno predstavljaju i priznanje da je prethodna politika bila previše popustljiva. Ukoliko ni ovo ne vrati red u sistem, cenu će na kraju platiti i poreski obveznici i oni koji su se pošteno trudili da postanu deo društva.
Piše: Nina Stojanović
