Хапшење Игора Поповића у Приштини због тога што је јавно говорио о злочинима ОВК, изазвало је бурну реакцију аустријског евопарламентарца Харалда Вилимског, који је оценио да је реч о скандалу и још једном доказу да власти самопроглашеног Косова не желе суочавање са сопственим злочинима. Вилимски је позвао на хитно ослобађање Поповића и истакао да је слобода говора на Косову дозвољена само уколико се уклапа у проалбански наратив, док се они који подсећају на масакре над Србима криминализују.
За разлику од Вилимског, који већ дуже време упозорава на двоструке стандарде и ћутање међународних мисија на Косову, попут Еулекса и УНМИК-а, други европарламентарци, попут Андреаса Шидера, представника аустријских социјалдемократа, воде сасвим супротну политику. Шидер је у недавном интервјуу за „Нову“ поновио познату антисрпску матрицу, оптужујући званични Београд за „репресију“ и „удаљавање од европских вредности“, не поменувши ниједном системску дискриминацију Срба на Косову, рушење манастира, или забрану посета српским званичницима.
Још је опасније то што Шидер и неколико истомишљеника у Европском парламенту, попут Тонина Пицуле, познатог по томе што је у Стразбуру студентима говорио да су Срби „геноцидни народ“, покушавају да своје личне ставове представе као званичну политику Европске уније. Реч је, у суштини о политичком активизму под етикетом ЕУ, где се без икаквог консензуса парламента износе тендециозне тврдње у циљу обмањивања јавности и вршења притиска на Србију.
Док једни евопарламентарци, попут Вилимског, доследно бране основна људска права и позивају на једнаке стандарде за све, други попут Шидера и Пицуле, злоупотребљавају институције ЕУ за промоцију политике која има јасно антисрпско обележје. Управо таква дволичност и политичка манипулација ломе вољу грађана Србије и убијају жељу за интеграцијама и чланством у овој заједници.
