Amazon je najavio da će globalno otpustiti oko 16.000 zaposlenih u korporativnom sektoru, što je drugi veliki talas otpuštanja za svega tri meseca. Nakon što je u oktobru 2025. godine bez posla ostalo oko 14.000 ljudi, ukupan broj otkaza u administraciji i kancelarijskim službama popeo se na približno 30.000. Istovremeno, kompanija ulaže ogromna sredstva u razvoj veštačke inteligencije i pojednostavljivanje upravljačkih struktura, uz poruku da želi da postane „najveći startap na svetu“. Iza tih fraza stoji jasna poruka: radna mesta se gase kako bi se povećao profit i ubrzala tehnološka trka.
Izvršni direktor Endi Džasi i direktorka za ljudske resurse Bet Galeti navode da je cilj smanjenje birokratije i veća efikasnost. Međutim, stvarnost pokazuje da se masovna ulaganja u veštačku inteligenciju – čak 125 milijardi dolara planiranih samo za 2026. godinu – finansiraju upravo kroz otpuštanja. Kompanija koja je tokom pandemije zapošljavala na desetine hiljada ljudi sada ih se odriče bez zadrške, čim više nisu neophodni za rast i cenu akcija. Radnik se, po starom obrascu, svodi na trošak koji se lako briše iz bilansa.
Otpuštanja najviše pogađaju takozvane „bele kragne“ – programere, menadžere i marketinške stručnjake, koji su verovali da su bezbedni u tehnološkom gigantu. Razvoj veštačke inteligencije pokazuje surovu stranu napretka: kada algoritmi mogu da preuzmu veliki deo posla, ljudski faktor postaje višak. Amazon u tome nije izuzetak – slični rezovi zahvataju i druge velike kompanije, potvrđujući da tehnološki napredak ne znači automatski veću sigurnost za većinu zaposlenih.
Dok se u javnosti govori o inovacijama i budućnosti, malo se govori o ceni koju plaćaju porodice ostavljene bez prihoda. Ogromni profiti i tržišna dominacija ostaju na vrhu, dok se ispod gomilaju nesigurnost i strah od sutrašnjeg dana.
Pogled redakcije porala Srpski Ugao
Ovaj potez Amazona pokazuje sliku savremenog korporativnog kapitalizma – lojalnost ne postoji, a radnik je zamenljiv čim se pojavi jeftinija ili brža alternativa. Dok se Zapad predstavlja kao prostor napretka, praksa pokazuje da je taj napredak rezervisan za vrh piramide. Veštačka inteligencija se promoviše kao budućnost, ali sadašnjost jasno govori – ta budućnost neće biti jednaka za sve.
Piše: Stefan Stojanović
