Najnoviji globalni izveštaj UNESCO-a, objavljen krajem marta 2026. godine, otkriva alarmantnu statistiku: tokom 2024. čak 273 miliona dece i mladih ostalo je van školskih klupa. Podatak da svaki šesti učenik ne pohađa nastavu potvrđuje negativan trend koji raste sedmu godinu zaredom, uz ozbiljna upozorenja na dugotrajan pad dostupnosti obrazovanja.
Subsaharska Afrika trpi najveći pritisak usled rapidnog demografskog rasta, dok na Bliskom istoku ratni sukobi sistematski gase obrazovne centre kroz uništavanje ili napuštanje objekata. Uprkos činjenici da je 1,4 milijarde dece deo sistema, krize i rast populacije uveliko nadmašuju postignut napredak.
Izveštaj pokazuje da obrazovanje ne pohađa 79 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta, 64 miliona u nižem srednjem, dok najkritičnija brojka od 130 miliona pogađa više razrede srednje škole. Finansijski restrikcije, siromaštvo i klimatske nepogode, uz masovna raseljavanja, dodatno urušavaju stabilnost školstva.
Afrika južno od Sahare zadržava status najugroženijeg regiona, a stopu neobrazovanih prate Centralna i Južna Azija. Postoji osnovana sumnja da su brojke u zonama poput Avganistana i Somalije potcenjene, što bi realnu sliku moglo podići na čak 286 miliona mališana. Napredak tapka u mestu još od 2015. godine, dok globalni prosek pokazuje da tek dve od tri osobe uspeju da završe srednju školu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Negativni trend direktno ugrožava ispunjenje zacrtanih ciljeva održivog razvoja UN do 2030. godine. Bez hitne intervencije sredstava i političke volje najugroženijih zemalja, obrazovni jaz preti da trajno osakati budućnost čitavih generacija, ostavljajući milione dece bez šanse za dostojanstven život.
Piše: Stefan Bogdanović
