У марту 2004. године, српски народ на Косову и Метохији доживео је један од најмрачнијих тренутака у својој новијој историји – Мартовски погром. Овај догађај представља црну страницу, коју је немогуће отргнути, јер је у две деценије које су потом уследиле комплетно обликовала и одредила однос какав ће међународна заједница изградити према Србији,етничку слику наше покрајине и продубила већ дубоку кризу која прати јужну српску покрајину.
Етапа геноцида над српским народом
Мартовски погром није био изолован инцидент, већ наставак систематског притиска и насиља над Србима на Косову. Овај погром, којим је етнички очишћено шест градова и девет села, тешко да може бити схваћен без сагледавања улоге Запада и земаља НАТО пакта. Постоји уврежено мишљење да је ова трагедија делимично резултат политике и одлука које су директно или индиректно подржавале такве екстремистичке акције, гурајући српски народ у још већу изолацију.
Неми посматрачи трагедије
Оно што посебно боли у читавој овој трагедији јесте улога међународних мировних мисија, које су, уместо да штите цивилно становништво, често пута биле неми посматрачи. Уништење 35 цркава и манастира, међу којима је 19 споменика културе прве категорије, и губитак више од 10 хиљада вредних црквених реликвија, сведочи о размери трагедије која је задесила српски народ
Духовни и морални императив
Борба за очување Косова и Метохије превазилази границе политичког и улази у домен духовног и моралног. Не ради се само о територији, већ о сржи српског идентитета, о Лазаревом кандилу које мора остати упаљено. Српски народ је позван да, с молитвом Господу и уз помоћ целе Небеске Србије, буде генерација која ће започети ослобађање Косова, да би наша деца и будући нараштаји били ти који ће га чувати и обнављати.
Апел за обнову и помирење
Позив је упућен свима: да се прогнани врате, да се обнове светиње, и да сузе српских мајки и очева престану заливати гробове и разрушена огњишта. Само тако, наша заветна земља може постати дом потомцима оних који су за њу живот дали. Без Косова и Метохије, српски народ се суочава с неизвесном будућношћу; Косово је срце, без којег читав организам не може функционисати.
Косовски завет као вечни идентитет
Косовски завет није само историјски догађај; он је темељ нашег идентитета. У њега су уткани сви наши порази и победе, радости и туге. Он је симбол отпора, снаге, и непрекидне борбе за правду и слободу. Управо тај завет даје снагу српском народу да, упркос свим искушењима, остане постојан и јединствен у својој вери и традицији.
Мартовски погром треба да нас подсети на важност заједништва, на потребу да се боримо за правду и да никада не заборавимо жртве које су поднеле генерације пре нас. Он је тужан подсетник, али и позив на будност, солидарност и неуморну борбу за бољу будућност Косова и Метохије, као и читавог српског народа.
