Zbirka priča „Zašto je petao prestao da kukuriče” dr Milana Mićića dobitnik je nagrade „Radovan Beli Marković” za najbolje prozno delo objavljeno na srpskom jeziku u periodu 2024/2025. godine, piše „Politika”.
Priznanje koje dodeljuje lajkovačka biblioteka „Radovan Beli Marković” uz podršku opštine Lajkovac, tradicionalno je uručeno 10. oktobra, na rođendan slavnog književnika u porti manastira Svetog Đorđa u Ćelijama, njegovom rodnom mestu.
Mićić je u besedi, koju prenosi „Politika”, rekao da i danas oseća kako njegovi junaci sede rame uz rame sa junacima Belog Markovića, puše, piju rakiju i pitaju se da li je moguće preživeti život, a da se sačuva makar malo dostojanstva.
– Na kraju knjige, jedan moj junak kaže: „Ne znam, brate, da li je teže biti stvaran čovek ili izmišljen junak u nekom romanu ili priči.” To je dilema koja večno ostaje – rekao je Mićić.
Prema rečima predsednice žirija Slađane Ilić, zbirka se sastoji od deset priča tematski vezanih za koloniste između dva svetska rata u Banatu, ali i za prostore do kojih su, često ne svojom voljom, stizali – Rusiju i Ameriku.
– Ovo ostvarenje je svojevrsna hronika jednog veka i mentaliteta. Tragični junaci rasuti po svetu, suočeni su sa ratovima, seobama, zarobljeništvom, političkom represijom, ali i dolaskom novih vrednosti koje samo uvećavaju njihovu muku. Njihov smisao za humor i autoironiju održava ih u životu.
Govoreći za „Politiku”, Ilićeva je istakla i upečatljivu upotrebu pripovedačkih kataloga – dok je Marković ostavio „ćelijsku čitulju”, Mićić u svojoj prozi ispisuje „rodoslov kolonista”.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nagrada za Mićićev „petao”, priznanje je književnosti koja ne beži od istine, već kroz humor i ironiju pretače u priču. Ovakve knjige nas podsećaju da su velike teme često skrivene u životima „običnih ljudi”, a da su najdublje priče one koje znaju gde im je koren.
Piše: Nina Stojanović
