Odlukom Bundestaga od 8. oktobra 2025. godine, Nemačka je poništila program ubrzanog dobijanja državljanstva, čime je kancelar Fridrih Merc ispunio predizborno obećanje svoje konzervativne kampanje. Program koji je omogućavao “izuzetno dobro integrisanim pojedincima” da do pasoša stignu za tri godine umesto pet, sada postaje prošlost.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint izjavio je da „nemački pasoš mora doći kao priznanje uspešne integracije, a ne kao podsticaj za ilegalnu imigraciju“, naglašavajući da državljanstvo nije nagrada, već potvrda pripadnosti.
Ipak, iza takve izjave krije se šira poruka, Nemačka pokušava da pošalje signal odlučnosti, ali i opreza.
U zemlji koja se suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage, paradoks je očigledan. Dok fabrike i bolnice vape za stručnjacima, vlast ukida jedini program koji je visokokvalifikovanima olakšavao put do integracije.
Od rekordnih 300.000 sticanje državljanstva u 2024. godini, tek nekoliko stotina ljudi prošlo je kroz ubrzani postupak, broj zanemarljiv, ali dovoljan da postane politički simbol.
Novi zakon i dalje omogućava dvojno državljanstvo i smanjuje period potreban za dobijanje nemačkog pasoša sa osam na pet godina, ali istovremeno jasno pokazuje da više nema mesta za “brzu integraciju”.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Pitanje koje ostaje da visi nad starim kontinentom – da li će ovakve mere zaista zaustaviti talas migranata koji pristiže preko Alpa i Balkana, ili će samo produbiti podelu između legalnih i nelegalnih dolazaka? Hoće li deportacije i birokratske prepreke doneti red i blagostanje, ili će samo oterati stručnjake i radnike ka otvorenijim državama?
Jer ako Nemačka, motor Unije, zatvara vrata čak i prema onima koji žele da rade i doprinesu, onda možda više nije pitanje ko dolazi na Stari kontinent – već ko iz njega polako odlazi.
Piše: Stefan Bogdanović
