Kada je 23. oktobra 1961. otvoren novi drumsko-železnički most preko Dunava, Novi Sad je dobio građevinu koja će postati jedan od njegovih prepoznatljivih simbola. Zvanično nazvan Most bratstva i jedinstva, među građanima je ostao Žeželjev, po konstruktoru Branku Žeželju. Šezdeset pet godina kasnije, njegovo ime čuva uspomenu na smelost domaćeg graditeljstva, most koji je odolevao višestrukim NATO napadima i obnovljenu vezu između novosadske i petrovaradinske obale.
Građen od 1957. do 1961. godine, most je predstavljao poduhvat u primeni prednapregnutog betona, tehnologije koja omogućava savladavanje velikih raspona. Njegova dva masivna luka ubrzo su postala nezaobilazan motiv novosadskih razglednica. Uz gradnju je ostala i priča o konstruktorovom poverenju u sopstveni proračun: tokom probnog opterećenja, dok je preko mosta prelazila teška železnička kompozicija, Žeželj je sedeo u čamcu ispod njega. To sećanje zabeležio je i RTS, u izveštaju povodom otvaranja novog mosta 2018. godine.
Branko Žeželj, rođen 14. marta 1910. u Benkovcu, diplomirao je 1932. na Građevinskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu. Bio je profesor, akademik i jedan od ključnih ljudi Instituta za ispitivanje materijala. Njegov rad obeležila su rešenja za prednaprezanje betona i sistem industrijske gradnje IMS–Žeželj, primenjivan u zemlji i inostranstvu. Među najvažnijim ostvarenjima izdvajaju se konstrukcija kupole Hale 1 Beogradskog sajma, nastala u okviru projektantskog tima, most preko Tise kod Titela i most preko Dunava kod Beške. Zavod za intelektualnu svojinu navodi više od 40 njegovih patenata i rešenja primenjenih na preko 60 objekata, među kojima su 21 most i 20 hala.
U aprilu 1999. novosadski most postao je simbol istrajnosti grada pod NATO bombama. Posle više napada i teških oštećenja srušen je 26. aprila, čime je Novi Sad ostao i bez poslednjeg stalnog mosta preko Dunava. Stručni rad objavljen na sajtu Građevinskog fakulteta u Beogradu beleži višestruko raketiranje pre konačnog rušenja. Portal „Kulture“ navodi i naknadno kontrolisano miniranje teško oštećene konstrukcije, ali taj podatak nije nezavisno potvrđen. Zato se tvrdnja da NATO projektili nisu mogli da sruše most ne može uzeti kao utvrđena istorijska činjenica.
Devetnaest godina posle rušenja, na mestu starog mosta ponovo su se nad Dunavom spojili veliki lukovi. Novi most, čelične konstrukcije, projektovao je Aleksandar Bojović, uz očuvanje prepoznatljive slike prethodnika. Vozovi su njime krenuli u martu 2018, a 1. septembra iste godine otvoren je i za automobile, pešake i bicikliste. Dugačak 474 metra, sa dva železnička koloseka, novi most nastavio je saobraćajnu ulogu starog i poneo njegovo najtrajnije nasleđe — Žeželjevo ime.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
