Istoriju jednog grada ne čine samo veliki politički događaji, javna zdanja i poznate ličnosti. Njen dragocen, ali često zaboravljen deo predstavljaju ljudi koji su svoj rad, imovinu i lična uverenja stavili u službu zajednice. Među takvim dobrotvorima Kraljeva posebno mesto pripada bračnom paru Anđelku i Tatiji Savić.
Kako navodi istoričar Tripo D. Spahić, Anđelko Savić bio je ugledni trgovac koji je materijalni položaj stekao radom, preduzimljivošću i trgovačkim umećem. Posedovao je zemlju i poslovne objekte u Kraljevu i Kruševcu, među kojima su se nalazile trgovačke radnje, pekara i kafana.
Posle Prvog svetskog rata Anđelko se sa suprugom Tatijom preselio u Beograd, ali vezu sa Kraljevom nije prekinuo. Naprotiv, u poslednjim godinama života nastojao je da imovina koju je stekao dobije trajnu humanitarnu namenu.
Testamentom iz 1924. godine svoja dobra namenio je dobrotvornim svrhama. Posebno mesto u zaveštanju imala je kafana sa poslovnim i pomoćnim prostorijama površine oko 180 kvadratnih metara. Objekat je obuhvatao radnje, pekaru, prostor za putnike i veliki podrum za vino. Anđelkova volja bila je da se prihodi od te imovine koriste za pomoć siromašnim učenicima, kao i iznemoglim starcima i staricama.
Anđelko Savić preminuo je 30. oktobra 1924. godine. Njegovo zaveštanje bilo je više od običnog raspolaganja imovinom — predstavljalo je svedočanstvo o društvenoj odgovornosti i uverenju da privatno stečeno bogatstvo treba da posluži onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Posle njegove smrti, Tatija Savić nastavila je da čuva uspomenu na supruga i njegovu dobrotvornu misiju. Uoči 1936. godine vratila se u Kraljevo, gde su Anđelkovi posmrtni ostaci položeni u novopodignutu porodičnu grobnicu.
Tatija je i sama ostavila značajan dar gradu. Crkvi Svete Trojice u Kraljevu poklonila je zvona, koja su postala deo duhovnog života grada. Njen prilog svedočio je o dubokoj pobožnosti, ali i želji da uspomena na supruga bude sačuvana kroz delo namenjeno čitavom narodu.
Preminula je 1941. godine i sahranjena je pored Anđelka. Njihova zajednička grobnica ostala je materijalni trag jednog bračnog života, ali i trajnog opredeljenja za dobročinstvo.
Nasleđe Tatije i Anđelka Savića podseća da se vrednost čovekovog života ne meri samo onim što je stekao, već pre svega onim što je odlučio da ostavi drugima.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
