Austrijskim vozačima i privredi mogao bi do 2035. godine da stigne novi težak račun: studija instituta „Economica”, izrađena za Privrednu komoru Austrije, procenjuje da bi planirani Zakon o obnovljivoj energiji u saobraćaju mogao podići cenu dizela za 95, a benzina za 86 centi po litru. Za rezervoar od 50 litara to bi značilo dodatnih 47,50 evra za dizel, odnosno 43 evra za benzin.
Važno je, međutim, da se ove brojke pravilno predstave. Nije reč o već donetom poskupljenju niti o dodatku na današnju cenu, već o razlici između dva modela za 2035: austrijskog nacrta zakona i blaže primene evropske direktive RED III. Prema zvaničnom pregledu Privredne komore Austrije, proračun je napravljen na cenovnoj osnovi iz 2026. godine, bez opšte inflacije, uz pretpostavljeno produžavanje evropskih ciljeva posle 2030.
Spor je nastao zato što Austrija namerava da dostigne klimatsku neutralnost 2040, deset godina pre zajedničkog roka Evropske unije. Kako piše bečki dnevnik „Die Presse”, nacrt predviđa da udeo obnovljive energije u saobraćaju poraste na 65 odsto do 2035, dok evropska direktiva za 2030. traži najmanje 29 odsto. Privredna komora takvo nadmašivanje evropskih obaveza naziva skupim nacionalnim „pozlaćivanjem” propisa.
„Economica” procenjuje da bi godišnji dodatni račun austrijskih preduzeća mogao dostići 2,2 milijarde evra. U odnosu na referentni model, privatna potrošnja bila bi niža za 0,72 odsto, realne zarade za 0,56, a bruto domaći proizvod za 0,30 odsto. Studija polazi od toga da će 2035. oko tri četvrtine putničkih i 78 odsto teretnih vozila i dalje zavisiti od tečnih goriva, zbog čega trošak ne bi mogao jednostavno da se izbegne brzom kupovinom električnih automobila.
Austrijsko ministarstvo osporava računicu kao preuveličanu, dok ekološke organizacije upozoravaju da studija ne uračunava uštede na uvozu nafte i izbegnutu klimatsku štetu. To su važni prigovori, ali ne uklanjaju osnovno političko pitanje: može li Beč građanima nametnuti znatno skuplju tranziciju od one koju zahteva EU, posebno u trenutku kada su životni i proizvodni troškovi već visoki? Klimatska politika bez računa o kupovnoj moći lako postaje privilegija bogatih, dok njen ceh plaćaju radnici, prevoznici i porodice van velikih gradova.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
