Sopstveni stan ili kuća važni su za 80 odsto stanovnika Tirola, ali je za veliki deo austrijske srednje klase taj cilj postao gotovo nedostižan. Prema Tirolskoj bankarskoj studiji za 2026. godinu, 68 odsto ispitanika ocenjuje da su mogućnosti za kupovinu nekretnine loše, objavio je ORF Tirol.
Ipsos Austrija je istraživanje sproveo na uzorku od 300 građana, po nalogu sektora za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Tirola. Nalazi pokazuju snažan raskorak između želje stanovništva za sigurnošću koju donosi sopstveni dom i njihove stvarne kupovne moći.
Građani kao glavne prepreke navode preskupe stanove i kuće, nedostatak početnog kapitala, kamatne stope i visoke mesečne rate kredita. Zbog toga očekuju veće državne subvencije i poreske olakšice koje bi bar delu srednje klase olakšale pristup tržištu nekretnina.
Patrik Gec iz Privredne komore Tirola naglasio je da dom nije samo ulaganje, već osnova lične sigurnosti i nezavisnosti. To je posebno važno u starosti, kada zakupnina može postati teško podnošljiv teret za domaćinstva čiji prihodi padaju odlaskom u penziju.
Samo 41 odsto anketiranih veruje da će im državna penzija omogućiti da zadrže sadašnji životni standard, dok 51 odsto strahuje za svoju finansijsku budućnost. Čak devet od deset ispitanika smatra da je privatna penzijska štednja neophodna, a 42 odsto mesečno odvaja više od 100 evra.
Među poželjnim oblicima ulaganja izdvajaju se zlato, nekretnine i internet štedni računi, dok za dugoročnu sigurnost ostaju popularni štedne knjižice i životno osiguranje. Istovremeno, 69 odsto građana očekuje da će akcije i druge hartije od vrednosti u budućnosti dobijati na značaju.
Tirolci traže i ozbiljnije finansijsko obrazovanje u školama, ali znanje samo po sebi ne rešava osnovni problem: cene nekretnina rastu brže od mogućnosti velikog broja zaposlenih. Bez nasledstva, pomoći porodice ili velikog početnog kapitala, sopstveni dom za mnoge postaje privilegija, a ne rezultat redovnog rada i štednje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
