Dva konja povukla su 14. oktobra 1892. prvi beogradski tramvaj od Kalemegdana ka Slaviji. Njegovim polaskom počeo je organizovani javni gradski prevoz u prestonici, koja danas obeležava 134 godine od otvaranja te linije. Šine su postale deo grada dok se Beograd još ubrzano menjao iz varoši u modernu prestonicu.
Svečanu vožnju pratili su građani okupljeni duž trase. Put između Slavije i Kalemegdana trajao je oko 18 minuta, a na liniji je bilo osam kola, koja su nailazila na svakih deset do dvanaest minuta. Konji su se smenjivali na dva sata. Putnici nisu morali da čekaju na uređenoj stanici: tramvaj su mogli da zaustave usput.
Karta je koštala deset para. Deca do devet godina, vojnici do čina narednika i putnici niži od jednog metra plaćali su polovinu iznosa. Poštari, vatrogasci i policijski službenici imali su pravo na besplatnu vožnju. Ti detalji pokazuju da je Beograd uz novu saobraćajnu liniju dobio i pravila javnog prevoza.
Konjska vuča nije dugo bila jedina mogućnost. Prvi električni tramvaj uveden je 1894. na pruzi za Topčider. Prema istorijatu GSP-a, električni tramvaji potisnuli su konjske sa linije Kalemegdan–Slavija tokom 1904, a sa poslednje takve linije naredne godine.
Prva linija dobila je broj jedan, ali je „jedinica” kasnije menjala trasu i vrstu vozila. Posle Drugog svetskog rata njen broj preuzeo je trolejbus; tramvajska linija ponovo se pojavila 1978, pa je kasnije ukinuta. Njena istorija zato prati više od jednog prevoznog sredstva — čuva sećanje na dan kada je Beograd prvi put dobio redovan prevoz za svoje građane.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
