U Austriji svakog radnog dana u proseku propadne 27 preduzeća, a sve je više firmi koje u trenutku proglašenja stečaja nemaju dovoljno novca čak ni za pokretanje redovnog postupka. U prvih devet meseci 2026. godine zabeleženo je ukupno 5.115 poslovnih bankrota.
Iako je broj stečajeva za 0,8 odsto manji nego u istom periodu prošle godine, iza naizgled povoljnog podatka krije se mnogo ozbiljniji problem. Kako izveštava austrijski „Kurier“, broj zahteva odbačenih zbog nedostatka imovine povećan je za 9,2 odsto, na 2.193 slučaja.
To znači da gotovo 43 odsto propalih preduzeća nema dovoljno sredstava ni za sprovođenje uređenog stečajnog postupka. Direktor organizacije za zaštitu poverilaca „Creditreform“ Gerhard Vajnhofer upozorava da blagi pad ukupnog broja slučajeva ne sme da prikrije činjenicu da su mnoga austrijska preduzeća u veoma teškom položaju.
Najveći pritisak trpe građevinarstvo i ugostiteljstvo. U građevinskom sektoru zabeleženo je 666 stečajeva, što predstavlja rast od 2,8 odsto. Još lošija slika vidi se kada se broj bankrota uporedi sa ukupnim brojem preduzeća – 27,6 stečajeva na svakih 1.000 firmi, gotovo dvostruko više od austrijskog proseka.
U hotelijerstvu i ugostiteljstvu broj stečajeva porastao je za 5,3 odsto, na ukupno 620. Visoki troškovi poslovanja, slabija potražnja i nedostatak likvidnosti posebno pogađaju manje restorane, hotele i građevinske firme, koje više nemaju finansijske rezerve za podnošenje novih poskupljenja.
Velike razlike beleže se i među austrijskim pokrajinama. U Vorarlbergu je broj bankrota skočio čak 48,6 odsto, dok su rast zabeležile Koruška i Štajerska. Tirol je imao pad od 33,4 odsto, ali Beč i dalje ima najvišu stopu – 22,8 stečajeva na 1.000 preduzeća.
Dodatni teret predstavljaju velike kompanije koje iza sebe ostavljaju ogromne dugove. Privatna fondacija „Laura“ otišla je u stečaj sa obavezama od oko 1,07 milijardi evra, dok dugovi kompanija „LL-Resources“ i „EITEK“ premašuju po 140 miliona evra. Podaci pokazuju da austrijska privreda možda formalno izlazi iz recesije, ali da za hiljade preduzetnika oporavak još nije ni počeo.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
