Kada se školovanje završi, za mnoge porodice tek počinje najteže pitanje: gde će odrasla osoba sa autizmom provoditi dan i na koga će moći da se osloni? Povodom Evropskog dana osoba sa autizmom, roditelji i udruženja upozorili su da rana dijagnoza i podrška u detinjstvu moraju imati nastavak i u odraslom dobu, prenosi RTS.
Majka iz Kragujevca govori o sinu koji ima 28 godina i kome je potrebna neprekidna podrška. Ona i suprug najveći deo obaveza preuzimaju sami, a pomoć druge osobe organizuju o svom trošku. Porodica iz Vranja suočava se s drugačijom neizvesnošću: njihov sin ide u redovnu školu, ali je angažovanje ličnog pratioca privremeno. Za roditelje kontinuitet takve usluge znači mogućnost da planiraju i najobičniji radni dan.
Te usluge postaju naročito važne po završetku obrazovanja, kada nestane svakodnevna školska struktura. Pominje se i uvođenje inkluzivnog asistenta, ali predlog tek treba pretočiti u dostupnu i pouzdanu podršku porodicama.
U Beogradu je otvoren Centar za rani razvoj, koji objedinjuje dijagnostiku, tretman, podršku i edukaciju. Roditelji smatraju da bi slični centri u Novom Sadu i Nišu skratili put do pomoći onima koji žive daleko od prestonice. To je važan korak za decu, dok za odrasle ostaje otvoreno pitanje dnevnih aktivnosti i dugoročnog zbrinjavanja.
Na inkluzivnoj radionici „Zajedno za autizam”, održanoj u Spomen-muzeju Nadežde i Rastka Petrovića uz podršku nadležnog ministarstva, razgovor je ponovo usmeren na iskustva porodica. Njihov zahtev je jednostavan: da podrška ne zavisi od kratkoročnog ugovora ili iscrpljenosti roditelja. Od načina na koji će se povezati obrazovne, zdravstvene i socijalne usluge zavisi koliko će osobe sa autizmom zaista moći da učestvuju u životu zajednice.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
