Evropa je decenijama više ulagala u socijalnu sigurnost, diplomatiju i takozvanu „meku moć“ nego u vojnu snagu, zbog čega danas ulazi u period ozbiljnih bezbednosnih izazova bez svih potrebnih odbrambenih kapaciteta, ocenio je belgijski ministar odbrane Teo Franken. On je upozorio da su i vojni kapaciteti i evropska odbrambena industrija u teškoj situaciji i da će za nadoknađivanje višedecenijskog zaostatka biti potrebno vreme.
Franken je u razgovoru na Euronews Defence and Space Summitu rekao da evropski model socijalne države smatra važnim dostignućem, ali da je bezbednosna dimenzija godinama bila potisnuta. Prema njegovim rečima, evropske zemlje izgradile su sisteme koji građanima pružaju zaštitu kada izgube posao ili se razbole, ali su istovremeno ostale nedovoljno pripremljene za rat i hibridne pretnje.
Belgija je, kako je priznao, posebno dugo zaostajala u izdvajanjima za vojsku. Euronews navodi da je zemlja 2014. za odbranu izdvajala svega 0,97 odsto BDP-a, dok je prag od dva odsto dostigla tek 2025. godine. Franken je ocenio da je Belgija godinama bila među najslabijim članicama NATO-a po izdvajanjima za vojsku i poručio da nije moguće za godinu i po dana ispraviti ono što je zanemarivano četiri decenije.
Istovremeno, pritisak na evropske članice Alijanse raste. NATO očekuje dalje povećavanje izdvajanja, dok se u Briselu paralelno radi na jačanju proizvodnje municije, sistema protivvazdušne odbrane i drugih kapaciteta. Franken je upozorio i da Evropi treba više zaliha, veća proizvodnja i snažnija industrijska baza, posebno zbog dronova i drugih novih oblika vazdušnih i hibridnih pretnji.
Njegove izjave dolaze u trenutku kada se širom EU vodi rasprava o tome kako finansirati ubrzano povećanje vojnih budžeta, a da se istovremeno ne ugroze postojeći socijalni sistemi. Frankenova poruka je da je Evropa upravo zbog dugogodišnjeg oslanjanja na diplomatiju, ekonomski uticaj i američke vojne kapacitete sada prinuđena da u znatno kraćem roku izgradi ono što je decenijama odlagala.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
