EU sprema prijem Crne Gore, Ukrajine, Moldavije i Albanije: Srbija bez roka

FOTO: European Union / European Commission

Evropska unija priprema posebne planove za pristupanje Crne Gore, Ukrajine, Moldavije i Albanije, sa naznačenim reformama i okvirnim rokovima. Srbije nema među četiri zemlje za koje se sada razrađuje jasniji put. Vest, koju je 28. septembra prenela Radio-televizija Vojvodine, otvara staro i neprijatno pitanje: po kojim merilima Brisel odlučuje kome će pokazati datum, a kome još jednu listu zadataka?

Prema navodima briselskog „Politika”, na koje se RTV poziva, planovi bi trebalo da utvrde prioritete i rokove za završetak pregovora. Evropska komisija najavljuje predstavljanje šireg predloga 6. oktobra, dok je razgovor lidera EU predviđen za samit 15. i 16. oktobra. Za sada nema odluke o prijemu bilo koje od četiri države: potrebna je saglasnost članica Unije.

Srbija pregovara o članstvu od januara 2014. godine. Otvorila je 22 od 35 poglavlja, a dva je privremeno zatvorila, pokazuju podaci Saveta EU. To ne znači da je posao završen. Znači, međutim, da država koja duže od decenije prolazi kroz pregovore ima osnov da od Brisela traži jednako jasna merila i objašnjenje zašto je izostavljena iz ovog plana.

Ni privredni rezultati nisu razlog da se Srbija olako skloni u stranu. Vlada Srbije navela je da je BDP u prvom tromesečju 2026. porastao tri odsto, što zemlju svrstava među evropske privrede sa višim rastom u tom periodu. Privredni rast sam po sebi ne zatvara pregovaračka poglavlja, ali Brisel teško može da govori o ozbiljnosti kandidata, a da pri tome zanemari ono što je Srbija već uradila i ekonomski ostvarila.

Posebni rokovi za jedne, a neodređeno čekanje za druge ostavljaju utisak da politička računica u Briselu nadjačava pravila koja EU sama ističe. Ako Komisija smatra da Srbija zaostaje u pojedinim oblastima, treba to da kaže precizno i da objasni šta sledi po ispunjenju svakog uslova. Sve manje od toga liči na licemerje prema zemlji od koje se godinama traži strpljenje.