Dvostruko slovo F na Fendi torbama, kaputima i platnu većina i danas čita kao „Fendi Fendi“ ili kao inicijale osnivača Adele i Edoarda Fendija. Ta pretpostavka je pogrešna. Monogram je 1965. godine nacrtao Karl Lagerfeld, na prvom sastanku sa pet sestara Fendi, kada je u rimsku kuću došao da osveži liniju krzna. Sam je kasnije govorio da je znak skicirao za tri sekunde i da slova stoje za „Fun Fur“ — zabavno krzno — a ne za ime brenda.
Ideja je bila jasan preokret. Fendi je od 1925. bio atelje za kožu i krzno u Rimu, a pedesetih i šezdesetih godina krzno je važilo za teško, svečano i staromodno. Lagerfeldova misija, koju je sprovodio narednih 54 godine, bila je da materijal učini lakšim, obojenim i savremenim. Logo je bio vizuelni pečat te strategije: jedan F uspravan, drugi izvrnut, spojeni u kompaktan, prepoznatljiv znak.
Print koji prekriva platno ima i svoje ime. Zucca na italijanskom znači bundeva i odnosi se na krupni, ponavljajući FF motiv u toplo smeđoj, duvanskoj nijansi, zbog koje kanvas podseća na koru bundeve. Sitnija verzija istog rasporeda zove se Zucchino. Isprva je motiv korišćen na postavama krznenih kaputa i u unutrašnjosti kofera, da bi tek potom prešao na torbe, garderobu i dodatke.
Masovno prepoznatljiv postao je krajem devedesetih, kada je Silvija Venturini Fendi, unuka osnivača, 1997. osmislila Baguette — malu torbu koja se nosi pod pazuhom, poput francuskog hleba. Zlatna kopča na preklopu nosi isti izvrnuti FF, a klasični Zucca kanvas učinio je znak čitljivim i sa ulice. Originalni print ima stroga pravila: slova se ne dodiruju, kraci na kopči nisu paralelni, a vintage Zucca ima kvadratniji oblik od današnjeg, izduženijeg slova.
Danas FF živi u dve uloge: kao metalni hardver i kao all-over dezen. Reč Fendi na proizvodima stoji odvojeno, kao čist natpis kuće. Mit da su dva slova porodični inicijali ostao je uporniji od same istine — a istina je, po Lagerfeldovim rečima, stala u jednu rečenicu i tri sekunde crteža.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
