Dok učiteljica Suzane Vizonger upozorava na nasilje, loše znanje nemačkog jezika, antisemitizam i jačanje konzervativnog islama u bečkim školama, nastavnik matematike Feliks Štadler tvrdi da takva slika nije potpuna. Prema njegovim rečima, čak ni škole označene kao problematične nisu samo mesta sukoba, već i sredine u kojima brojna deca ozbiljno uče, napreduju i poštuju nastavnike, prenosi „Der Standard“.
Štadler, koji devetu godinu predaje u jednoj bečkoj srednjoj školi, ne negira probleme o kojima govori njegova koleginica. Priznaje da mnoga deca, uključujući i onu rođenu u Austriji, veoma slabo govore nemački. Kao stvarne izazove navodi i antisemitizam, versku netrpeljivost, homofobiju, nasilje, nedostatak poštovanja i roditelje koji se nedovoljno interesuju za školovanje svoje dece. On, međutim, upozorava da se iskustvo iz jedne škole ne može automatski preneti na ceo Beč. Navodi primere učenika koji su u Austriju stigli pre samo dve godine, a već uspešno rešavaju tekstualne zadatke, dece koja tokom odmora žele da nastave da računaju i đaka koji sa deset ili 11 godina govore tri jezika i pomažu roditeljima prilikom odlaska u državne ustanove.
Suzane Vizonger prethodno je iznela znatno mračniju sliku. Ona tvrdi da između 60 i 70 odsto nastavnog vremena u njenoj školi odlazi na kulturne sporove i smirivanje sukoba. Upozorila je na agresiju, pritisak na devojčice, kontrolisanje da li je hrana halal i stvaranje paralelnih zajednica. U školi u kojoj predaje samo osmoro od približno 250 učenika nema migrantsko poreklo.
Oba svedočenja, zapravo, ukazuju na isti propust austrijskog sistema: teret neuspešne integracije prebačen je na nastavnike i decu. Pozitivni primeri ne poništavaju nasilje i verski ekstremizam, kao što teški slučajevi ne opravdavaju proglašavanje svih migrantskih učenika problemom. Bečke vlasti zato moraju javno da predstave podatke o znanju nemačkog, nasilju i rezultatima pojedinačnih škola, umesto da ozbiljnu raspravu svode na sukob ličnih iskustava.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
