Više od 50 stručnjaka iz 11 evropskih zemalja okupilo se 22. i 23. septembra u Beogradu na završnoj konferenciji projekta „Interreg Danube Water Balance“. Skup u organizaciji „Srbijavoda“ posvećen je predstavljanju zajedničkog sistema koji pokazuje koliko vode ima u slivu Dunava, kako se njena količina menja i kakve posledice mogu doneti klimatske promene.
Najvažniji rezultat projekta je jedinstveni model vodnog bilansa površinskih i podzemnih voda. Uz njega su razvijeni sistem za upravljanje podacima i DWB Web-GIS alat, preko kojeg rezultati mogu da se pregledaju, upoređuju i analiziraju.
Projekat je tokom prethodne tri godine okupio 20 partnerskih i 13 pridruženih organizacija. Model je testiran na četiri prekogranična podsliva, na osnovu istorijskih podataka i budućih klimatskih scenarija. Direktor „Srbijavoda“ Goran Puzović istakao je da će rezultati pomoći pri planiranju vodoprivredne infrastrukture, zaštiti od poplava, upravljanju sušama i očuvanju vodnih resursa.
Značaj zajedničkog pristupa proizlazi iz činjenice da Dunavski sliv obuhvata teritorije 19 zemalja, a glavni tok reke prolazi kroz deset država. Peter Kovač iz mađarske Generalne direkcije za vode upozorio je da su ovog leta širom Evrope, naročito u Karpatskom basenu, zabeleženi istorijski niski vodostaji, sa posledicama po poljoprivredu, industriju i proizvodnju energije.
Izvršna sekretarka Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav Birgit Fogel najavila je pripremu projekta „Danube Next“, koji bi omogućio praktičnu primenu dosadašnjih rezultata. Time će saradnja podunavskih zemalja biti nastavljena kroz zajedničke podatke, usaglašene metode i pravovremeno reagovanje na suše, poplave i ekstremne vremenske pojave.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
