Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova sprema široku proveru zaštitnog statusa državljana Sirije, objavio je „Heute“, pozivajući se na nemačke medije. Ministar Aleksander Dobrint želi da Savezna služba za migracije i izbeglice započne postupke već ove jeseni. Najava označava zaokret u migracionoj politici, ali sama provera ne znači automatski gubitak zaštite niti kolektivno proterivanje.
U prvom krugu pažnja bi bila usmerena na mlade muškarce bez porodice koji primaju socijalnu pomoć i ne rade. Aleksander Trom, portparol poslaničke grupe CDU/CSU za unutrašnju politiku, navodi da bi zaposleni Sirijci, među njima lekari i medicinske sestre, mogli da pređu na radnu dozvolu boravka. Reč je o političkom planu čiji kriterijumi još nisu konačno objavljeni.
U Nemačkoj živi oko 916.000 državljana Sirije, a približno 557.000 ima priznati zaštitni status, prema podacima savezne vlade koje prenose nemački mediji. Svaki slučaj morao bi zasebno da razmatra BAMF, uz procenu lične opasnosti po povratku. Pravni stručnjaci upozoravaju da bi masovni postupci zahtevali znatne kadrove i vreme, pa najava ne može brzo da proizvede stotine hiljada odluka.
Vlada planira i više novca za dobrovoljni povratak u budžetu za 2027. godinu; sadašnja pomoć za odraslu osobu iznosi do 1.000 evra. Ministar unutrašnjih poslova Hesena Roman Pozek podržava više povrataka i podsticaja, ali kaže da dobro integrisane Sirijce ne treba terati da napuste zemlju. Time se povlači razlika između zaštite od progona, ekonomskog oslonca na državu i stvarne integracije.
Urednička ocena je da Nemačka ima pravo da proveri da li razlozi za privremenu zaštitu i dalje postoje, ali odluke moraju biti pojedinačne i zasnovane na bezbednosnim činjenicama. Berlin sada plaća cenu politike koja je godinama širila prijem bez jasne strategije povratka. Dosledan sistem treba da zaštiti ljude koji su i dalje ugroženi, zadrži one koji rade i poštuju zakon, a zloupotrebu azila rešava bez kolektivne krivice.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
