Smrt najmanje 120 dece u školi „Šadžare Tajebe“ u iranskom Minabu ne može se svesti na bezličnu „grešku algoritma“. Misija Ujedinjenih nacija utvrdila je da postoje razumni osnovi za sumnju da su Sjedinjene Države napadom počinile ratni zločin, dok Pentagon ispituje kako su zastareli podaci i ubrzano biranje meta pomoću veštačke inteligencije doveli američku raketu do učionica. Ključno pitanje više nije samo gde je sistem pogrešio, već da li se pričom o tehnologiji pokušava oprati ljudska i komandna odgovornost.
Prema nalazima misije UN koje su preneli „Gardijan“ i Asošijeted pres, u napadu 28. februara poginulo je 156 civila, među njima 120 dece, dok su pojedini raniji izveštaji navodili 123 maloletne žrtve. Dokazi upućuju na projektil „tomahavk“ i američke snage. Istraga Rojtersa pokazala je da je škola godinama imala javni sajt, fotografije đaka i jasno vidljivo civilno obeležje, iako se nalazila uz kompleks Iranske revolucionarne garde. Tvrdnja da je cilj bio teško prepoznatljiv zato ne izdržava proveru.
„Vašington post“ je objavio da je američka vojska u ratu protiv Irana koristila sistem Maven kompanije Palantir za obradu ogromne količine satelitskih i obaveštajnih podataka, rangiranje meta i ubrzavanje napada. Upravo tu počinje opasno prebacivanje krivice: algoritam može da ponudi podatak ili pogrešan zaključak, ali nije objavio rat, uneo koordinate, odobrio metu niti ispalio raketu. Sve te odluke doneli su ljudi u precizno uređenom vojnom lancu.
Još je teže govoriti o slučajnosti kada se zna da je Pentagon prethodno oslabio sistem zaštite civila. „Gardijan“ je, pozivajući se na nalaze generalnog inspektora, objavio da su ključne funkcije programa za sprečavanje civilnih žrtava ugašene ili ostavljene bez dovoljno ljudi. Kada država istovremeno ubrzava izbor meta pomoću AI i smanjuje broj onih koji treba da provere ko se nalazi na meti, tragedija više ne liči na izolovani kvar već na posledicu svesno izabranog modela ratovanja.
Palantir odbacuje odgovornost svog softvera, uz obrazloženje da sistem obrađuje podatke koje dobija i ne donosi konačnu odluku o napadu. Ta odbrana može biti tehnički tačna, ali potvrđuje suštinu: odgovornost pripada onima koji su nepouzdane podatke pretvorili u borbeni nalog. Veštačka inteligencija ne može da bude ni vojnik ni optuženi, a još manje zgodan paravan iza kojeg će nestati potpisi komandanata i političke odluke Vašingtona.
Konačan izveštaj Pentagona još nije objavljen. Ako se slučaj završi formulacijom o „zastarelim podacima“ i „grešci algoritma“, bez imena, disciplinskih mera i odgovornosti države, to neće biti istraga već pranje mogućeg ratnog zločina tehnološkim rečnikom. Za 120 ili 123 ubijene dece razlika između pogrešnog koda i pogrešne komande ne postoji; za međunarodno pravo ona je jasna — raketu nije ispalio algoritam, već država.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
