Obnova Deliblatske peščare ulazi u novu, plansku fazu: čim požar bude zvanično proglašen ugašenim, stručne ekipe počeće precizno snimanje terena, procenu štete i pripremu sanacije jednog od najvrednijih prirodnih dobara Srbije. Državni sistemi i stručne ustanove planiraju obnovu u tri pravca — stabilizacijom zemljišta, podsticanjem prirodne regeneracije i formiranjem otpornijih šumskih kompleksa.
Požar je zahvatio oko trećine rezervata, odnosno prostor veći od 10.000 hektara, ali nije na celoj površini došlo do potpunog uništenja vegetacije. Kako je za Radio Beograd 1 objasnio Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo u JP „Vojvodinašume“, teren će biti sniman iz aviona, satelitima i bespilotnim letelicama, uz proveru sa zemlje. Tako će biti izrađena precizna karta ekološke i finansijske štete u sva tri stepena zaštite.
Prvi posao biće uklanjanje rizičnog materijala koji može da podstakne širenje biljnih bolesti i štetočina, a zatim ispitivanje zemljišta i potencijala staništa. Ohrabruje podatak da su se posle prvih kiša na pojedinim opožarenim površinama već pojavili trava, stepski pašnjaci i mladi izdanci ruja i bagrema. Tamo gde priroda može sama da obnovi stanište, stručnjaci će taj proces podržati pažljivo odabranim biotehničkim merama.
Najzahtevniji deo biće obnova šumskih kompleksa. Plan je da se borove monokulture, koje su se tokom požara pokazale kao posebno ranjive, postepeno zamene mešovitim sastojinama listopadnih vrsta prilagođenih sušnim uslovima peščare. Takve šume trebalo bi da budu ekološki stabilnije i da predstavljaju bolju prirodnu zaštitu od budućih požara. Razmatra se i uspostavljanje mreže bunara zbog pada nivoa podzemnih voda.
„Vojvodinašume“ raspolažu sa 1.320 zaposlenih, sopstvenom mehanizacijom i obučenom radnom snagom, dok će u posao biti uključene i ustanove zaštite prirode. Tokom požara otvorena su 34 pojilišta koja su pokrila gotovo 90 odsto peščare, a za ishranu izmeštene divljači obezbeđeno je više od 300 tona stočne repe. Prema dosadašnjim izveštajima, nije zabeleženo značajnije uginuće životinja, što pokazuje da su pravovremene mere državnih službi sačuvale važan deo živog sveta rezervata.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
