Sveti apostoli Evod i Onisifor pripadali su Sedamdesetorici apostola i svojim životom, propovedanjem i mučeničkom smrću posvedočili nepokolebljivu vernost Gospodu Hristu. Crkva ih proslavlja kao revnosne učitelje vere i pastire koji su hrišćanima služili u teškim vremenima gonjenja.
Sveti Evod bio je učenik apostola Petra, koji ga je postavio za prvog episkopa Velike Antiohije. Sa velikom pohvalom pominje ga i sveti Ignjatije Bogonosac, pozivajući antiohijske hrišćane da se sećaju svoga blaženog oca Evoda i ostanu njegovi istinski duhovni sinovi.
Evod je napisao delo o Presvetoj Bogorodici, u kojem je govorio o Njenom uvođenju u hram, boravku u svetinji i predavanju pravednom Josifu na čuvanje. Napisao je i delo pod naslovom „Svetilo“, kao i druge korisne spise, ali su oni uništeni tokom progona Crkve. Prema drevnim svedočanstvima, mučenički je postradao u Antiohiji za vreme cara Vespazijana.
Svetog Onisifora pominje apostol Pavle u Drugoj poslanici Timoteju kao iskrenog prijatelja i pomoćnika koji ga je više puta utešio i nije se postideo njegovih okova. Onisifor je sa velikim staranjem tražio Pavla u Rimu i služio mu u Efesu, zbog čega apostol moli Gospoda da njemu i njegovom domu podari milost.
Sveti Onisifor bio je episkop u Kolofonu i Kirineji. Posle mnogih mučenja vezan je za divlje konje i rastrgnut, predavši dušu Bogu kome je verno služio. Tako su Evod i Onisifor, kao verni vojnici Hristovi, časno završili zemaljski podvig i preselili se u radost Gospoda svoga.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
