Austrijski osiguranici na pojedine specijalističke preglede čekaju gotovo tri meseca, pokazuje novo istraživanje termina kod lekara koji imaju ugovor sa obaveznim osiguranjem. Najteži nalaz je urologija u Štajerskoj, gde je medijana 88 dana, dok je austrijski prosek za specijalistu 34 dana. Za građane i srpsku dijasporu posledica je jasna: uredno plaćeno osiguranje sve češće ne znači i blagovremenu zaštitu.
Istraživanje portala krankenversichern.at obuhvatilo je 1.601 upit ordinacijama od 21. maja do 10. septembra 2026, od čega 1.482 za 13 specijalističkih oblasti. U osam od 14 posmatranih grana čekanje je duže nego 2025. Na internistu se čeka medijalno 65 dana, na psihijatra 61, a na neurologa 50. Kardiologija je zabeležila najveće pogoršanje — sa 33 na 45 dana.
Regionalne razlike otkrivaju nejednakost sistema. Beč sa 22 dana ima najkraću medijanu za specijalistu, ali se u njemu na psihijatra čeka 64 dana. Burgenland je na 53, a Forarlberg na 46 dana. Autori upozoravaju da manji uzorci izvan Beča ne dopuštaju čvrstu rang-listu, ali nalazi od 78 dana za internistu u Gornjoj Austriji i 88 za urologa u Štajerskoj ne mogu se zanemariti.
Odvojena analiza istog izvora navodi da 31,8 odsto ordinacija sa državnim osiguranjem ne prima nove pacijente. Podatak počiva na 1.112 potvrđenih odgovora, ali zahteva ogradu: krankenversichern.at je posrednik za privatno zdravstveno osiguranje i ima komercijalni interes da ukaže na slabosti javnog sistema. Ipak, metodologija i brojke su javne, a nalaze su preneli „Heute“ i austrijski „VersicherungsJournal“.
Austrijske vlasti ne mogu se zadovoljiti time što građani formalno imaju pokriće ako do pregleda dolaze tek posle dva ili tri meseca. Kada brži termin zavisi od toga ko može da plati privatnog lekara, zdravstveno osiguranje prerasta u sistem sa dva ulaza. Beč i pokrajine moraju povećati broj ugovornih ordinacija i javno meriti čekanje; bez toga teret nestašice ostaje na bolesnom čoveku, a jednak pristup lečenju samo na papiru.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
