Biblioteka grada Beograda otvoriće 23. septembra u 12 časova, u Galeriji Atrijum, izložbu „Milan Rakić: poeta i diplomata“. Postavka je priređena u čast 150 godina od rođenja jednog od najznačajnijih srpskih liričara i istaknutog diplomate.
Izložba kroz 30 panoa, audio-vizuelnu građu, prva izdanja knjiga i umetničke instalacije donosi celovit prikaz Rakićevog života i stvaralaštva. Posebno mesto zauzima etnografska zbirka koju je prikupio tokom službovanja na Kosovu i Metohiji.
Milan Rakić rođen je 30. septembra 1876. godine u Beogradu, u porodici snažno vezanoj za kulturu, književnost i javni život. Njegov otac Dimitrije Mita Rakić, ministar finansija 1888. godine, prvi je preveo Igoove „Jadnike“ na srpski jezik. Majka Ana bila je ćerka akademika, književnika i etnologa Milana Đ. Milićevića.
Po završetku osnovne škole i gimnazije u Beogradu, studirao je pravo u Parizu, gde je njegovo književno oblikovanje obeležio snažan uticaj francuskih simbolista. Po povratku u Srbiju započeo je činovničku službu, a 1904. godine stupio je u diplomatiju, kojoj je posvetio gotovo tri decenije. Službovao je u Prištini, Skoplju, Solunu, Skadru, Sofiji, Bukureštu, Stokholmu, Kopenhagenu i Rimu. Boravak u Prištini imao je naročitu važnost: uz diplomatske obaveze učestvovao je u nacionalnom radu, a pred Prvi balkanski rat dobrovoljno se pridružio četničkim odredima.
Kao pesnik predstavio se 1902. godine u „Srpskom književnom glasniku“. Objavio je zbirke „Pesme“ 1903. i „Nove pesme“ 1912. godine. Napisao je svega pedesetak pesama, ali mu je taj sažet opus obezbedio trajno mesto među najvažnijim srpskim liričarima. Najpoznatija dela čine pesme kosovskog ciklusa „Na Gazimestanu“, „Jefimija“, „Simonida“ i „Napuštena crkva“.
Za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1922, a za redovnog 1934. godine. Diplomatsku službu napustio je 1933. kao penzionisani poslanik. Preminuo je 30. juna 1938. u Zagrebu posle operacije, a sahranjen je uz vojne počasti na Novom groblju u Beogradu. Izložba osvetljava Rakićevo dragoceno pesničko nasleđe i diplomatsku karijeru, obeleženu važnim događajima iz srpske istorije.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
