Berlin je pred izbore 20. septembra ponovo otvorio pitanje preuzimanja stotina hiljada stanova od velikih privatnih kompanija, dok nemačka prestonica istovremeno ne uspeva da izgradi ni onoliko novih domova koliko je sama planirala. Pet godina posle referenduma na kome su se građani izjasnili za podruštvljavanje velikih stambenih fondova, nije preuzet nijedan stan, ali su nestašica, visoke kirije i političke podele postale još ozbiljnije.
Švajcarski list „Noje cirher cajtung“ piše da se pitanje eksproprijacije ponovo rasplamsalo u završnici berlinske izborne kampanje. Na referendumu iz septembra 2021. godine za inicijativu „Deutsche Wohnen & Co enteignen“ glasalo je 57,6 odsto učesnika, pokazuju zvanični podaci Berlina. Plan se odnosio na kompanije koje poseduju više od 3.000 stanova, a tada se govorilo o približno 240.000 jedinica. U sadašnjoj kampanji pominje se preuzimanje oko 220.000 stanova uz nadoknadu vlasnicima.
Ekspertska komisija koju je formirao berlinski Senat zaključila je da bi podruštvljavanje, pod određenim uslovima, moglo da bude pravno moguće na osnovu člana 15 nemačkog Ustava. Međutim, referendum nije sadržao konkretan zakon i zato nije bio pravno obavezujući. Umesto odluke, usledile su godine komisija, pravnih tumačenja i političkog prebacivanja odgovornosti, dok je savezna vlast 2026. najavila zakon kojim bi pokrajinama praktično onemogućila ovakvo preuzimanje privatnih stambenih fondova. Spor bi zato mogao da završi pred Saveznim ustavnim sudom.
Najveći problem za berlinsku vlast jeste to što se iza velike ideološke rasprave krije vrlo jednostavna činjenica – gradu nedostaju stanovi. Berlin je za 2025. planirao izgradnju 20.000 novih jedinica, ali je završeno približno 14.000. Godinu ranije izgrađeno je oko 15.300 stanova, 2023. oko 16.000, a 2022. približno 17.300. Umesto ubrzanja, nemačka prestonica beležila je pad izgradnje, dok je preuzimanje već postojećih stanova predstavljano kao odgovor na nestašicu koju ono samo po sebi ne može da otkloni.
Levica i Zeleni podržavaju podruštvljavanje velikih stambenih kompanija, dok se CDU, SPD i AfD protive takvom potezu. Kandidat SPD Stefen Krah upozorio je da bi naknada vlasnicima mogla da košta Berlin između 20 i 30 milijardi evra, dok CDU tvrdi da bi novac završio kod velikih kompanija umesto u izgradnji novih domova. AfD takođe odbacuje eksproprijaciju uz obrazloženje da ona ne stvara nijedan novi stan. Istovremeno, novo istraživanje pokazuje da 43 odsto Berlinaca podržava sprovođenje referendumske odluke, a 40 odsto joj se protivi.
Berlinska stambena kriza tako je prerasla u primer nesposobnosti nemačke politike da istovremeno poštuje iskazanu volju građana, zaštiti privatnu svojinu i obezbedi dovoljan broj pristupačnih stanova. Vlast je pet godina potrošila na raspravu o tome ko treba da bude vlasnik postojećih zgrada, dok je broj novoizgrađenih stanova padao. Zato predstojeći izbori neće odlučivati samo o upravljanju Berlinom, već i o tome da li će stambena politika u Nemačkoj krenuti putem skupih eksproprijacija ili ozbiljnijeg podsticanja nove gradnje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
