Gostoprimstvo može znatno da oblikuje utisak o putovanju, o čemu svedoči lista australijske novinarke i stručnjakinje za bonton Džo Hejs, koja je za britanski „Dejli mejl“ izdvojila destinacije čije stanovnike turisti smatraju najmanje gostoljubivim.
Na prvom mestu našao se Pariz. Prema njenim navodima, mnogi stanovnici francuske prestonice znaju engleski, ali nerado razgovaraju na tom jeziku i pokazuju nezadovoljstvo kada posetioci ne pokušaju da se sporazumeju na francuskom.
Italija je sledeća na listi, iako spada među najpopularnije turističke zemlje. Jedan korisnik Redita požalio se da Italijani ne poštuju redove i često se guraju, za razliku od Britanaca. Drugi putnik upozorio je posetioce Rima da mogu da očekuju neprijatno ponašanje, navodeći da je grad prepun umetnosti, ali da je imao veoma loša iskustva sa njegovim stanovnicima. Treće mesto pripalo je Nemačkoj, čiji stanovnici pojedinim turistima deluju nepristojno u komunikaciji. Korisnik Redita napisao je da je tokom boravka u četiri nemačka grada imao samo jedno prijatno iskustvo, a sve ostale susrete opisao je kao izuzetno loše.
Među manje gostoljubivim destinacijama našla se i Južna Koreja. Turista koji je nedavno posetio zemlju izjavio je za „Dejli mejl“ da su mu stanovnici Seula delovali grubo, uz tvrdnju da su ga tokom razgledanja gurali i vikali na njega. Njujork je, prema iskustvima posetilaca, najneljubazniji grad u Sjedinjenim Američkim Državama. Jedan stanovnik tog grada objasnio je na Reditu da Njujorčani nisu nepristojni, već neposredni i manje srdačni.
Sa druge strane, Srbija se među putnicima sve češće izdvaja kao zemlja u kojoj gostoprimstvo nije slogan, već deo svakodnevice. Na osnovu ocena gostiju, portal „Booking.com“ svrstao je Srbiju među deset zemalja sa najljubaznijim domaćinima. Stranci posebno ističu spremnost ljudi da pomognu i predstave zemlju kroz hranu i razgovor, pa rast broja turista i noćenja prati utisak da se gost ovde i dalje doživljava kao gost, a ne kao neželjeni posetilac.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
