Broš je počeo kao potreba, a ne kao ukras. Još u bronzanom dobu jednostavne metalne igle držale su plašt i tuniku na mestu, dok su u antici Grci i Rimljani takvu kopču nazivali fibula. Na centralnom Balkanu ovakvi primerci nisu retkost – arheolozi ih vezuju za kneževske grobove i rimske lokalitete, gde su služili i kao zatvarač odeće i kao znak statusa.
Kada su se u srednjem veku pojavila dugmad, broš je izgubio praktičnu ulogu i postao nakit. Keltski majstori pretvorili su ga u pravo umetničko delo. Čuveni Tara broš iz 8. veka, ukrašen filigranom, emajlom i ćilibarom, i danas se smatra jednim od vrhunaca evropskog zlatarstva. Kasnije se broš nosio i kao amajlija, ljubavni znak i žalobni predmet.
U 20. veku Coco Chanel vraća broš u središte mode. Njeni komadi od stakla, bisera i Malteškog krsta, a potom i prepoznatljivi CC logo, pretvorili su ga u simbol elegancije koji se nosi na tvidu, reveru ili dekolteu. Broš tada više nije samo nakit, već postaje potpis stila.
Danas broš ponovo osvaja piste i ulice. Dizajneri ga stavljaju na rame, struk, kaiš torbe ili ga kombinuju u grupama od dva-tri komada. Pravilo je jednostavno – ako je broš upečatljiv, ostali nakit ostaje u drugom planu. Tako jedan stari detalj i dalje radi gotovo isti posao kao pre dve hiljade godina – privlači pogled i čini da stil zablista.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
