Švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“ otvorio je pred izricanje presude bivšim vođama terorističke OVK pitanje koje se decenijama potiskivalo: kakvu je ulogu Švajcarska imala u finansiranju albanske separatističke organizacije koja je na Kosovu i Metohiji otimala, mučila i ubijala Srbe, Rome i politički nepodobne Albance. NZZ navodi da proces protiv nekadašnjeg vrha OVK pokazuje koliko je Švajcarska bila važna za stvaranje i delovanje te organizacije.
U središtu teksta je fond „Vendlindja Thërret“, odnosno „Otadžbina zove“, preko kojeg je albanska dijaspora prikupljala novac za OVK. Od Albanaca zaposlenih u Švajcarskoj traženo je da izdvajaju deo prihoda za rat na teritoriji suverene države Srbije. Tako je zemlja koja je svoju međunarodnu reputaciju gradila na neutralnosti postala finansijska i logistička baza oružane separatističke organizacije.
Da ovo nisu samo naknadne političke optužbe potvrđuju dokumenti same Švajcarske. Njeno savezno tužilaštvo je u julu 1998. zaplenilo približno 1,2 miliona franaka sa računa udruženja „Vendlindja Thërret“. Švajcarske vlasti su kasnije saopštile i da su Albanci poreklom sa Kosova i Metohije, nastanjeni u toj zemlji, tokom 1999. angažovali francuskog trgovca radi kupovine oružja za OVK.
Neutralnost, dakle, nije sprečila da se na švajcarskoj teritoriji prikuplja novac, organizuje politička podrška i ugovara nabavka naoružanja za sukob u Srbiji. Bern može da tvrdi da država nije zvanično finansirala OVK, ali ostaje pitanje kako je tako razvijena mreža godinama delovala u zemlji poznatoj po strogoj kontroli finansijskih tokova. Kada je novac odlazio albanskim separatistima, čuvena švajcarska preciznost očigledno nije bila dovoljno precizna.
Iz krugova OVK, podržanih novcem dijaspore, nastala je politička struktura koja je posle NATO agresije preuzela vlast u Prištini. Švajcarska je potom 2008. priznala jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova, čime je politički podržala rezultat projekta koji je godinama dobijao novac i logistiku upravo sa njene teritorije. Tako je pomoć separatizmu prerasla u otvoreno mešanje u unutrašnje pitanje Srbije i podršku otimanju dela njene državne teritorije.
Pred Specijalizovanim većima u Hagu sudi se Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju. Optužnica ih tereti za progon, protivpravno zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilne nestanke. Prema podacima Specijalizovanog tužilaštva, žrtve su uglavnom bili civili – Srbi, Romi i Albanci označeni kao protivnici OVK. Optuženi su se izjasnili da nisu krivi, zbog čega se njihova odgovornost mora posmatrati u okvirima sudskog postupka do pravosnažne presude.
Posebno je licemerno što se iz Švajcarske danas Srbiji često drže lekcije o međunarodnom pravu, demokratiji i odnosu prema Kosovu i Metohiji, dok se ćuti o novcu koji je sa švajcarskih računa hranio strukture OVK. Država koja nije uspela – ili nije želela – da spreči finansiranje albanskog ekstremizma i terorizma nema moralno pravo da od Beograda zahteva prihvatanje posledica nasilnog separatizma.
Tekst NZZ-a zato predstavlja važno, makar i kasno, otvaranje arhive švajcarske odgovornosti. Srbija ima pravo da traži potpune podatke o računima, donatorima, posrednicima i kanalima kojima su novac i oružje stizali OVK. Bez rasvetljavanja uloge stranih centara moći nema potpune istine o terorizmu na Kosovu i Metohiji, niti pravde za srpske žrtve čije su patnje decenijama sklanjane pred političkim interesima Zapada.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
