Lesninska ikona Presvete Bogorodice jedna je od poštovanih čudotvornih svetinja pravoslavnog sveta, a njena istorija neraskidivo je povezana i sa srpskim manastirima. Prema predanju i istorijskim zapisima, ikona se projavila 14. septembra 1683. godine kod sela Bukovki, na prostoru današnje Poljske, kada ju je jedan pastir ugledao među granama kruške.
Ime je dobila po ženskom manastiru Lesna, gde je čuvana od osnivanja obitelji 1884. godine. Početkom 20. veka, usled ratova i velikih političkih previranja, ruske monahinje bile su primorane da napuste manastir. Sa sobom su ponele svoju najveću svetinju – čudotvornu ikonu Bogorodice Lesninske.
Njihov put vodio je preko Petrograda i Besarabije, sve do Srbije. Posle pregovora igumanije Ekaterine Jefimovske sa crkvenim vlastima u Beogradu, grupa od oko 60 sestara stigla je 17. avgusta 1920. godine u Srbiju. Najpre su smeštene u manastir Kuveždin, a potom u fruškogorski manastir Hopovo, koji je određen za njihovo stalno prebivalište.
Dolazak ruskih monahinja imao je veliki značaj za obnovu ženskog monaštva među Srbima. Gde god su monahinje odlazile, sa njima je putovala i Lesninska ikona, pred kojom su se vernici molili Presvetoj Bogorodici, a crkveno predanje beleži i svedočanstva o čudesnim isceljenjima.
Ikona prikazuje Bogorodicu sa Bogomladencem Hristom u naručju. Majka Božija levom rukom pokazuje na Hrista, dok se na njihovim glavama nalaze bogato ukrašene krune. Sama predstava uklesana je na tamnocrvenom ovalnom kamenu i okružena srebrnim okvirom sa zracima.
Posle novih istorijskih iskušenja svetinja je nastavila put zajedno sa lesninskim sestrinstvom. Danas se čuva u Lesninskom ženskom pravoslavnom manastiru u Francuskoj, nedaleko od Pariza.
Za srpsku crkvenu istoriju Lesninska ikona ima poseban značaj upravo zbog vremena koje je provela na Fruškoj gori. Njena sudbina ostala je svedočanstvo duhovnih veza ruskog i srpskog pravoslavlja, ali i vremena kada je Srbija pružila utočište ruskom monaštvu koje je posle revolucije i ratnih stradanja ostalo bez svojih drevnih svetinja i manastira.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
