Teroristički napadi izvedeni 11. septembra 2001. godine zauvek su promenili Sjedinjene Američke Države i čitav svet. Pripadnici Al Kaide oteli su četiri putnička aviona, od kojih su dva udarila u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, treći u Pentagon, dok se četvrti srušio u Pensilvaniji. Poginulo je gotovo 3.000 ljudi, a posledice napada i danas oblikuju međunarodnu politiku, bezbednost i odnos javnosti prema državnim institucijama.
Četvrt veka kasnije, uprkos obimnim istragama, objavljenim dokumentima i brojnim svedočenjima, teorije zavere o ovom događaju nisu nestale. Deo Amerikanaca i dalje veruje da vlasti nisu objavile sve što znaju, dok pojedini zagovornici alternativnih tumačenja tvrde da je Vašington napade dozvolio ili iskoristio kao opravdanje za pokretanje ratova na Bliskom istoku.
U trenutku napada društvene mreže kakve danas poznajemo praktično nisu postojale. Građani širom sveta pratili su televizijske i radijske prenose, a dramatične i često nepotvrđene informacije smenjivale su se iz minuta u minut. Iako je širenje vesti bilo sporije nego danas, tačnost prvih izveštaja bilo je gotovo nemoguće odmah proveriti.
Razvoj interneta dodatno je promenio način na koji se pamti 11. septembar. Snimci urušavanja zgrada, isečci televizijskih emisija i izjave izvučene iz konteksta postali su osnova za bezbroj teorija. Posebnu pažnju privuklo je urušavanje zgrade Svetskog trgovinskog centra 7, koju nije direktno pogodio avion, ali su zvanične istrage zaključile da je njenu konstrukciju oslabila vatra koja je nekontrolisano gorela satima.
Američke vlasti i međunarodne istrage odgovornost za napade pripisale su Al Kaidi, čiji je vođa Osama bin Laden javno preuzeo odgovornost. On je ubijen u američkoj operaciji u Pakistanu 2011. godine, ali ni njegova smrt nije zaustavila nagađanja. Nepoverenje je dodatno raslo nakon invazije na Irak 2003, iako nije dokazano da je režim Sadama Huseina učestvovao u napadima 11. septembra.
„Rat protiv terorizma“, pokrenut posle napada, doveo je do intervencija u Avganistanu i Iraku, pooštravanja kontrole na aerodromima i širenja nadzornih ovlašćenja bezbednosnih službi. Talibani su 2001. bili zbačeni sa vlasti, ali su se dve decenije kasnije vratili u Kabul. Zbog ogromnih ljudskih, političkih i ekonomskih posledica ovih ratova, deo nekadašnje međunarodne solidarnosti sa Amerikom vremenom se pretvorio u sumnju i ogorčenje.
Za porodice poginulih 11. septembar nije istorijska rasprava, već rana koja traje. Njihovu potragu za potpunim odgovorima dodatno otežavaju poverljivi dokumenti, političke manipulacije i dezinformacije koje se šire internetom. Posle 25 godina najveća opasnost više nije samo u tome što pojedina pitanja ostaju otvorena, već što se proverene činjenice, opravdane sumnje i neosnovane teorije sve češće predstavljaju kao podjednako verodostojne istine.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
