Austrijska privreda jedina u minusu: Pala na dno Evropske unije

Austrija je u drugom kvartalu 2026. godine bila jedina članica Evropske unije čija je privreda zabeležila pad. Dok se evropska ekonomija postepeno oporavljala, austrijski bruto domaći proizvod smanjen je za 0,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Prema najnovijim podacima Eurostata, privreda evrozone porasla je za 0,6 odsto, dok je na nivou čitave Evropske unije zabeležen rast od 0,7 odsto. U prvom kvartalu rast je iznosio svega 0,0 odsto u evrozoni i 0,1 odsto u EU.

Kako prenosi ,,Heute„, najbolji rezultat ostvarila je Irska, čija je privreda porasla za 10,2 odsto. Slede Slovenija sa rastom od 1,8 i Litvanija sa 1,7 odsto.

Čak je i Nemačka, koja se poslednjih godina suočava sa ozbiljnim privrednim problemima, ostvarila rast od 0,3 odsto. Francuska, Rumunija i Belgija stagnirale su, dok su Italija i Slovačka zabeležile skromno povećanje od po 0,2 odsto.

Ni poređenje sa istim periodom prošle godine ne pruža mnogo razloga za zadovoljstvo. Austrijska privreda porasla je za samo 0,4 odsto, dok je evrozona ostvarila rast od 1,2, a cela Evropska unija od 1,4 odsto.

Slabost privrede odrazila se i na tržište rada. Broj zaposlenih u Austriji nije se povećao u odnosu na prethodni kvartal, dok je na nivou EU i evrozone zabeležen rast od 0,1 odsto. U poređenju sa 2025. godinom, zaposlenost u Austriji smanjena je za 0,2 odsto, dok je evropski prosek porastao za 0,4 odsto.

Austrija se istovremeno suočava sa visokom inflacijom, skupom energijom, rastućim troškovima rada i sve slabijom međunarodnom konkurentnošću. Slaba potrošnja građana dodatno pritiska trgovinu i domaću proizvodnju.

Podaci Eurostata predstavljaju ozbiljno upozorenje austrijskim vlastima. Dok druge članice Unije uspevaju da pokrenu privredni rast, Austrija ostaje usamljena u minusu, a cenu takve politike na kraju najviše plaćaju zaposleni, potrošači i domaća preduzeća.

Piše: Stefan Stojanović