Na seoskom groblju u Komlencu kod Kozarske Dubice, na mermernoj ploči groba Milice Tepić, postavljena je fotografija koja je odavno prerasla porodičnu uspomenu. Na njoj mlada majka kroz ratni zbeg vodi četvorogodišnju Dragicu, dok dvogodišnjeg Branka, zajedno sa jorganom, hranom i posuđem, nosi na leđima. Milica na tom mestu počiva od 1949. godine, a njen lik ostao je da živi kao jedno od najsnažnijih svedočanstava srpskog stradanja na Kozari.
Čuvenu fotografiju „Majka Knežopoljka” snimio je u januaru 1944. godine u Knešpolju partizanski fotograf Georgije Žorž Skrigin. Ispred velike kolone primetio je ženu koja je, pod teretom dece i ono malo sačuvanih stvari, zaostajala za ostalima. Otrčao je dvadesetak metara ispred nje, legao u travu i sačekao trenutak u kojem su se na njenom licu spojili umor, bol i odlučnost.
Kada ju je upitao kuda ide, Milica mu je odgovorila: „U prvoj godini rata muža su mi ubili, sada su i kuću spalili. Eh, da mi nije ovo dvoje, znala bih ja kuda.” U toj rečenici nema velikih reči. Ima samo udovice kojoj je rat oduzeo muža i dom, ali ne i obavezu da sačuva decu.
Njen muž Branko, borac Kozarskog odreda kojim je komandovao doktor Mladen Stojanović, poginuo je tokom nemačko-ustaške ofanzive na Kozaru 1942. godine. Milica je tada bila trudna. Sina je rodila u izbeglištvu i dala mu očevo ime, da ono ne nestane zajedno sa čovekom koji ga je nosio. Po završetku rata vratila se sa decom u Komlenac, ali je iscrpljena godinama bežanja i oskudice umrla 1949, ne dočekavši ni tridesetu godinu, navodi Politikin magazin.
Identitet žene sa fotografije decenijama nije bio poznat. Tek 1971. godine publicista Dragoje Lukić i novinar Gojko Banović pronašli su u Komlencu ljude koji su potvrdili da je pred Skriginovim objektivom bila Milica Tepić sa decom. Fotografija je do tada već obišla svet, dok žena čiju je sudbinu sačuvala nikada nije ni videla snimak koji ju je učinio simbolom Kozare.
Sudbina njenog sina Branka zatvorila je još jedan tragičan istorijski krug. Dečak sa majčinih leđa školovao se, postao nastavnik i zasnovao porodicu, ali je 1995. godine tokom „Oluje” ponovo krenuo u izbegličkoj koloni – ovog puta sa Banije prema Republici Srpskoj. Sa sobom je poneo fotografiju i zlatnik sa likom majke, „ne zbog sebe, nego zbog unuka”. Preminuo je 2022. godine.
Mermerna ploča u Komlencu zato nije samo obeležje jednog groba. Ona vraća ime ženi koja je dugo bila poznata samo kao „majka sa Kozare” i podseća da iza velikih brojki o ratnim žrtvama stoje konkretna lica, spaljene kuće i deca nošena kroz sneg. Milica Tepić nije ostavila zapisanu biografiju. Ostavila je fotografiju na kojoj srpska majka, i kada joj je oduzeto gotovo sve, ipak nastavlja dalje.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
