Pridvorica, selo u opštini Gacko u istočnoj Hercegovini, jedno je od najstradalnijih srpskih mesta u Drugom svetskom ratu. Na pravoslavni Božić, 7. januara 1942. godine, ustaše su pobile gotovo sve zatečene meštane Srbe. Ubijeno je oko 180 ljudi — žena, dece i staraca. Tačan broj nije moguće utvrditi, jer niko nije znao koliko je bilo tek rođene, nekrštene dece. Smatra se da je žrtava bilo i više od dve stotine.
Zločin je specifičan po tome što nije bilo svedoka iz samog sela. Pobijeni su svi koji su se tu zatekli. Ostali su samo oni koji toga dana nisu bili kod kuće. Pridvorica je posle toga ostala bez srpskog stanovništva. Danas je to selo kojeg nema: priče se prenose iz arhiva i predanja, a ruševine zarasle u šiblje svedoče da je tu nekada bilo života. Nema ko da ih obnavlja.
Istoricar Savo Skoko, hroničar ratnih dešavanja u Hercegovini, u knjizi *Krvavo kolo hercegovačko 1941–1942.* opisao je pokolj na osnovu oskudnih podataka koje su dvojica učesnika zločina dali organima Državne bezbednosti u Gacku. Napisao je da je malo stratišta u Hercegovini sa kojih niko nije uspeo da pobegne kao iz Pridvorice. „Ne postoje autentična svedočanstva žrtava o zločinu. Već samo njegovi krvavi tragovi.“
Ustaše su stanovništvo povezale, mučile i ubijale noževima, kočevima, lopata i sekirama. Deo ljudi zatvoren je u štale i spaljen. Posmrtni ostaci sahranjeni su 17. aprila 1942. u dve grobnice pored crkve, a u kriptu hrama preneseni su 2006. godine.
Svih sto pedeset učesnika ovog zločina odlikovano je ukazom poglavnika Nezavisne Države Hrvatske Ante Pavelića zlatnim, srebrnim i bronzanim kolajnama „za hrabrost“.
Jedini trajni svedok da je u Pridvorici živeo srpski narod ostala je Crkva Svetog kneza Lazara. Podigao ju je 1935–1936. godine neimar Vule Skoko sa meštanima. Posle rata usledila je manja obnova. Velikim trudom gatačkog paroha Velimira Kovača — iako crkva nije pripadala njegovoj parohiji — kao i voljom opštine Gacko, Lovačkog udruženja „Vranjača“, Planinarskog društva, srodnika iz susednih sela i svih dobrih ljudi, hram je obnovljen i osveštan 26. jula 2009. godine. Danas oko njega narod Hercegovine čuva sećanje na stradale.
Pridvorica nije samo ime sela. To je opomena da se zločin bez svedoka ne sme prepustiti zaboravu.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
