Švedski premijer Ulf Kristerson optužio je Rusiju da stoji iza incidenta sa dronom na aerodromu Lajpcig/Hale, iako nemačke vlasti javnosti još nisu predočile neposredne dokaze koji bi nedvosmisleno potvrdili odgovornost Moskve. Stokholm je tako bez zadrške prihvatio zaključke Berlina i događaj iskoristio za novo zaoštravanje odnosa sa Rusijom.
Dron sa oko 600 grama eksploziva pronađen je 4. avgusta u blizini ukrajinskog transportnog aviona. Naprava nije eksplodirala i nije bilo žrtava, ali je nemačka vlada naknadno saopštila da obaveštajna saznanja ukazuju na umešanost ruskih državnih struktura. Detalji tih saznanja, međutim, nisu u celosti objavljeni, zbog čega javnost nije u mogućnosti da samostalno proceni čvrstinu optužbi.
Kristerson je ipak nastupio kao da je odgovornost Rusije već dokazana. „Ovo je moglo da ima potpuno razorne posledice da je operacija uspela“, izjavio je švedski premijer, ocenjujući da incident predstavlja deo navodnog obrasca ruskih hibridnih aktivnosti širom Evrope.
„Rusija koja je pod pritiskom, nesposobna da pobedi i da pregovara, preuzima sve veće rizike“, rekao je Kristerson. Takvom formulacijom švedski premijer nije ostavio prostor ni za završetak istrage niti za rusku stranu priče, već je nemačku tvrdnju unapred pretvorio u političku presudu.
Švedska je sazvala vanrednu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i pozvala ruskog ambasadora u Ministarstvo spoljnih poslova. Stokholm je istovremeno podržao nove sankcije, mere protiv takozvane ruske flote iz senke i nastavak vojne pomoći Ukrajini, pokazujući da incident posmatra i kao osnov za dalje jačanje već utvrđenog antiruskog kursa.
Ruska ambasada u Švedskoj odbacila je optužbe i saopštila da nisu predstavljeni „uverljivi dokazi“ da je Moskva povezana sa dronom. Ruske vlasti tvrde da je reč o nemačkoj provokaciji i pokušaju da se, u trenutku unutrašnjih političkih problema u Berlinu, pažnja javnosti ponovo usmeri na navodnu pretnju sa Istoka.
Moskva je upozorila i da zatvaranje ruskog konzulata i kulturnog centra u Nemačkoj predstavlja ozbiljnu i neodgovornu eskalaciju. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nemačke optužbe nazvao je neosnovanim, ocenjujući da Berlin bez dokaza nastavlja politiku konfrontacije i militarizacije odnosa sa Rusijom.
Švedski ministar odbrane Pol Jonson izjavio je da Rusija predstavlja „stvarnu pretnju Švedskoj i saveznicima u NATO-u“, iako je načelnik švedske Vojne obaveštajne i bezbednosne službe Tomas Nilson priznao da Švedska trenutno nije prioritetna meta ruskih hibridnih aktivnosti. Ta razlika između obaveštajne procene i političke retorike pokazuje koliko Stokholm koristi bezbednosne incidente za održavanje osećaja stalne ugroženosti.
Slučaj iz Lajpciga svakako zahteva temeljnu i nepristrasnu istragu, ali upravo je ona potisnuta u drugi plan. Umesto činjenica i javno proverljivih dokaza, švedska javnost ponovo dobija oštre optužbe i pozive na nove kaznene mere. Takav pristup ne doprinosi evropskoj bezbednosti, već produbljuje podele i dodatno sužava prostor za diplomatiju između Rusije i evropskih država.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
